Roditeljii su očajni 😟 DECA VIŠE NE UMEJU DA SLUŠAJU ☝️ 👨‍👩‍👧‍👦

Deca odrastaju okružena ekranima, kratkim video-sadržajima i informacijama koje se smenjuju velikom brzinom

U vremenu ubrzanog tehnološkog razvoja, društvenih mreža i neprekidnog priliva informacija, sve izraženiji izazov u obrazovanju i vaspitanju dece predstavljaju teškoće u održavanju pažnje, ali i nedovoljno razvijena kultura govora i slušanja. Nastavnici se sve češće suočavaju sa učenicima kojima je teško da saslušaju sagovornika, prate duže izlaganje ili sačekaju svoj red da nešto kažu. Savremeno detinjstvo značajno se razlikuje od onog kakvo su poznavale prethodne generacije. Deca odrastaju okružena ekranima, kratkim video-sadržajima i informacijama koje se smenjuju velikom brzinom. Takvo okruženje može uticati na njihove navike i očekivanja. U školskim učionicama posledice ovih promena mogu se prepoznati kroz česta prekidanja nastavnika, međusobno upadanje u reč, razgovore tokom časa i teškoće u praćenju složenijih uputstava. 😟

Jedan od važnih zadataka savremenog obrazovanja jeste razvijanje kulture slušanja. Često se insistira na tome da učenici nauče pravilno i jasno da se izražavaju, dok se sposobnosti pažljivog slušanja posvećuje manje pažnje. Međutim, slušanje nije pasivna aktivnost, već složen proces koji zahteva koncentraciju, razumevanje i uvažavanje sagovornika. Dete koje ume da sasluša drugoga lakše razume tuđe potrebe, razvija empatiju i uspešnije rešava nesporazume. Nasuprot tome, stalno prekidanje sagovornika, dobacivanje i potreba da se sopstveno mišljenje nametne po svaku cenu mogu otežati komunikaciju i narušiti međuljudske odnose. Posebno zabrinjava kada učenici razgovor doživljavaju kao nadmetanje u kojem je najvažnije govoriti glasnije i brže, umesto kao priliku za razmenu mišljenja. ☝️

Porodica ima nezamenljivu ulogu u razvijanju komunikacijskih navika. 👨‍👩‍👧‍👦 Deca najpre usvajaju obrasce ponašanja posmatrajući odrasle. Ukoliko se u porodičnom okruženju neguju razgovor, strpljenje i međusobno poštovanje, veća je verovatnoća da će dete takve obrasce preneti i u školu. S druge strane, ako odrasli često prekidaju jedni druge, razgovaraju povišenim tonom ili tokom zajedničkog vremena neprestano koriste mobilne telefone, teško je očekivati da će deca spontano razviti drugačije navike. Zato kultura govora ne podrazumeva samo pravilno izgovaranje reči i gramatički ispravno izražavanje. Ona obuhvata i pristojnost, primeren ton, sposobnost argumentovanja i poštovanje drugačijeg mišljenja.

Uloga škole ne može se svesti isključivo na usvajanje nastavnih sadržaja. Jednako je važno razvijati radne navike i samokontrolu. Nastavnici mogu doprineti razvoju ovih veština kroz vođene razgovore, čitanje i analizu književnih tekstova, debate, grupni rad i aktivnosti u kojima učenici moraju pažljivo da saslušaju druge pre nego što iznesu sopstveni stav. Posebno mesto pripada nastavi srpskog jezika i književnosti. Književna dela pružaju dragocenu mogućnost da učenici razmišljaju o ljudskim postupcima, osećanjima i međuljudskim odnosima. Razgovor o književnosti istovremeno je prilika da se uči kako se iznosi mišljenje, obrazlaže stav i uvažava drugačije tumačenje.

Deci su neophodne jasne granice, ali i odrasli koji će sopstvenim primerom pokazati kako izgleda razgovor zasnovan na međusobnom poštovanju. Potrebno je stvarati prilike za čitanje, razgovor bez ekrana, zajedničke aktivnosti i izražavanje misli bez žurbe. ☝️