Evo šta je za alarm, a šta ne
Promene temperature i početak jeseni mogu dovesti do češćih virusnih infekcija, a preporuka je da se dete na vreme odvede lekaru ako simptomi napreduju.
Pedijatar savetuje roditelje da prate opšte stanje deteta i izbegavaju samostalno davanje antibiotika bez konsultacije sa lekarom.
Varičele, RSV, rinovirusi, adeno, noro i rota virusi,i „bolest šaka, stopala i usta“ trenutno se virusi koji se najčešće javljaju među decom, posebno onom u kolektivu, odnosno u vrtićima i školama.
Saša Milićević, naši poznati pedijatar, upozorava roditelje šta nikako ne bi trebalo da rade na svoju ruku. Takođe, dr Aleksandar Stanojević, direktor Doma zdravlja Palilula, dodaje da se često dešava da roditelji kasno dovedu dete kod lekara, što može da zakomplikuje lečenje.
Koji simptomi nisu za čekanje?
Period virusa posebno je stresan za roditelje dece predškolskog i školskog uzrasta. Kijavica, temperatura, osip, kašalj, povraćanje često odmah izazovu zabrinutost, a jedna od najvećih dilema jeste da li dete ima običnu virusnu infekciju, koja se leči simptomatski, ili nešto zbog čega je neophodan pregled i striktno određena terapija.
Prema rečima pedijatra Saše Milićevića, među decom su trenutno prisutni brojni respiratorni virusi.
„Ima dosta respiratornih virusa koji napadaju organe za disanje i izazivaju kijavicu i upalu grla. Prisutan je i RSV virus - respiratorni sincicijalni virus, a ima i varičela“, navodi pedijatar.
Varičele posebno zarazne – problem je što se šire pre osipa
Boginje su posebno nezgodne zbog visoke zaraznosti. Kako objašnjava pedijatar, najveća zaraznost je upravo u periodu kada roditelji još ne znaju da dete ima varičele.
„Najveći problem je što je zaraznost najveća dva dana pre izbijanja ospe i dva dana posle izbijanja ospe. Pre ospe ljudi ne znaju da su u pitanju boginje, pa dete vode u vrtić, školu, na rođendan ili u igraonicu“, objašnjava on.
Na taj način virus se lako prenosi, a problem može nastati i kada dete zarazi odrasle članove porodice koji nisu preležali boginje.
Poseban problem predstavljaju roditelji i bake i deke koji nisu sigurni da li su nekada preležali ovu bolest, a upravo su oni ti koji u većini slučajeva čuvaju bolesnu decu, dok roditelji rade.
BRNU virus često zbuni roditelje
Jedna od bolesti koja trenutno takođe izaziva zabrinutost jeste takozvana bolest šaka, stopala i usta, odnosno BRNU virus, poznatiji i kao "američki virus".
Reč je o infekciji iz grupe koksaki virusa, kod koje se pojavljuju ranice u ustima, kao i promene na dlanovima i tabanima. Zbog osipa se bolest ponekad može pomešati sa boginjama.
Dete obično ima temperaturu, malaksalo je, neraspoloženo i slabije jede.
„Bolest traje otprilike pet dana i sama prođe. Ne zahteva terapiju, ali deluje dramatično jer se roditelji uplaše kada vide promene na ustima, dlanovima i tabanima“, navodi pedijatar.
Posle infekcije ponekad može doći i do perutanja kože, a u pojedinim slučajevima i do privremenog gubitka nokta. Međutim, kako ističe, nokat ponovo izraste.
Tu su i stomačni virusi – rotavirus, norovirus i adenovirus, koji se takođe redovno javljaju.
Kada dete zaista treba odvesti lekaru
Najvažnije je pratiti opšte stanje deteta, a ne samo jednu temperaturu ili simptom.
Pedijatar Milićević savetuje roditeljima da se lekaru obrate ukoliko je dete izrazito malaksalo, ima visoku temperaturu, odbija hranu i tečnost ili ima povraćanje i proliv.
Poseban oprez potreban je kod male dece i beba, jer povraćanje može brzo dovesti do dehidracije.
„Ako dete neće da unosi tečnost, a uporno povraća i ima proliv, može da ostane bez tečnosti. Pogotovo kada je u pitanju malo dete ili beba, to je najveća opasnost“, upozorava pedijatar.
Sa druge strane, kod zdravog deteta od pet ili šest godina koje ima samo blagu kijavicu, nema razloga za paniku.
„Ne dajte antibiotik na svoju ruku“
Jedna od važnih poruka roditeljima jeste da antibiotik ne daju bez pregleda i preporuke lekara.
Većina infekcija koje se trenutno javljaju jeste virusnog porekla, pa antibiotik kod njih ne pomaže.
„Ne treba davati antibiotik napamet. Nije svaki put ista bolest kao prošli put. Treba uraditi krvnu sliku i CRP i onda proceniti da li je antibiotik potreban“, navodi pedijatar.
Kako razlikovati alergiju od virusa
Kijanje, kašalj, curenje nosa, svrab u nosu i očima mogu se javiti i kod virusne infekcije i kod alergije, zbog čega roditelji često nisu sigurni šta je u pitanju.
Jedna od glavnih razlika jeste temperatura i opšte stanje organizm
Kod virusne infekcije češće se javljaju temperatura, malaksalost, bolovi u telu i gubitak apetita. Kod alergije temperatura uglavnom izostaje, a dominiraju kijanje, curenje nosa i svrab očiju i nosa.
Dodatnu zabunu pravi činjenica da osoba koja ima alergiju može istovremeno dobiti i virusnu infekciju.
Roditelji često paniče jer dete neće da jede
Jedan od najčešćih strahova roditelja jeste da dete tokom bolesti odbija hranu. Međutim, pedijatar ističe da to najčešće nije razlog za paniku.
„Ne treba insistirati da dete jede. Kada je organizam bolestan, normalno je da se apetit smanji. Detetu treba ponuditi laganu hranu, ali je mnogo važnije da unosi dovoljno tečnosti“, objašnjava on.
Supa, pire krompir i banana mogu biti deo lagane ishrane, ali je tokom bolesti mnogo važnije sprečiti dehidraciju.
Autor: Redportal.rs, Blic. Kurir
