Godinama se govori o padu nataliteta u razvijenim zemljama, ali novi rad ekonomista Hesusa Fernandes-Viljaverdea sa Univerziteta Pensilvanija i Patrika Norika sa Univerziteta Nortvestern sugeriše da je problem mnogo širi.
Njihova procena je da je čovečanstvo možda već palo ispod nivoa proste reprodukcije. To bi značilo da prosečan broj dece koji žene imaju više nije dovoljan da dugoročno zameni postojeću generaciju.
Zvanični podaci Ujedinjenih nacija i dalje pokazuju globalnu stopu fertiliteta od oko 2,3 deteta po ženi, iznad praga od 2,1. Međutim, dvojica istraživača tvrde da statistika možda precenjuje broj rođenih.
Poređenjem podataka UN-a sa matičnim evidencijama iz Kolumbije, Egipta i Turske pronašli su razlike koje, prema njihovoj analizi, ukazuju na više od milion „viška“ rođenih u zvaničnim procenama.
Najveće iznenađenje nije samo to što natalitet opada, već koliko je taj trend postao globalan.
Pad broja rođenih više nije ograničen na bogate zapadne zemlje. Sve izraženiji je i u državama sa srednjim prihodima, kao i među siromašnijim i manje obrazovanim ženama.
To ruši raniju pretpostavku da je ekstremno nizak natalitet prvenstveno posledica bogatstva i visokog životnog standarda.
Ali zašto ljudi imaju sve manje dece?
Bolja zdravstvena zaštita, manja smrtnost dece, skupo stanovanje i nedostatak podrške roditeljima sigurno imaju uticaj. Međutim, nijedan od tih faktora sam ne može da objasni dramatične promene koje se beleže u pojedinim zemljama.
Čak ni pametni telefoni i društvene mreže nisu dovoljno dobro objašnjenje. Italija, na primer, imala je stopu fertiliteta od 1,19 još 1995. godine, dok je tri decenije kasnije iznosila oko 1,14.
Istraživači zato nude mnogo širu teoriju: problem bi mogao da bude sam savremeni način života.
U tradicionalnim društvima deca su često bila pomoć porodici i predstavljala su deo domaćinske ekonomije. Danas dete zahteva godine ulaganja u obrazovanje, stanovanje i odrastanje, dok gotovo da nema ekonomsku ulogu u domaćinstvu.
Istovremeno, savremeni posao zahteva vreme, fleksibilnost i stalnu dostupnost. Bake i deke često rade ili žive daleko, pa ni tradicionalna porodična pomoć više nije garantovana.
A život bez dece nikada nije bio jednostavniji.
Penzioni i zdravstveni sistemi preuzeli su deo uloga koje su nekada pripadale porodici, dok društvo sve manje kažnjava ljude koji odluče da nemaju potomstvo.
Zbog toga autori iznose jednostavan, ali provokativan zaključak: modernost čini treće dete skupim, a život bez dece jeftinim.
Najekstremniji primeri dolaze iz Kine, Tajvana i Južne Koreje, gde se stopa fertiliteta trenutno kreće oko neverovatnih 0,7 deteta po ženi.
Stoga ostaje pitanje da li nam preti demografski krah?
Ne odmah. Svetska populacija će verovatno nastaviti da raste još nekoliko decenija, moguće do devet ili deset milijardi ljudi, pre nego što počne da opada.
Smanjenje broja stanovnika, međutim, ne mora automatski biti katastrofa. Pad nataliteta može imati i pozitivne strane. U SAD je, recimo, između 2004. i 2024. broj beba rođenih tinejdžerkama pao za oko 74 odsto.
Manja populacija bi dugoročno mogla da znači i manji pritisak na prirodne resurse i životnu sredinu.
Demografi upozoravaju da dugoročne prognoze treba uzeti sa rezervom.Ronald Li, demograf i ekonomista sa Univerziteta u Kaliforniji u Berkliju, smatra da bi se društva i ekonomije vremenom mogli prilagoditi novoj demografskoj stvarnosti. On čak očekuje da bi se stopa fertiliteta kroz dve ili tri decenije mogla ponovo približiti nivou od oko dvoje dece po ženi.
Ali niko to ne može da zna sa sigurnošću. Jedno je ipak jasno: demografska revolucija već traje.
Ako se postojeći trendovi nastave, svet budućnosti neće nužno biti prenaseljen. Mogao bi da bude upravo suprotan — svet sa sve manje dece, sve starijim stanovništvom i potpuno novim pitanjem:Šta se događa kada moderni život postane toliko udoban da ljudi više ne žele da ga dele sa velikom porodicom?
BRONZANE SRPKINJE 🏆
LAVROV: NEMAČKA nama objavljuje RAT ⚔️⚔️⚔️
Autor: redportal.rs
