Kina je odbila da se pridruži američkoj inicijativi usmerenoj na snažno ekonomsko slabljenje Irana, poručivši Vašingtonu da ne podržava uvođenje najstrožih sankcija protiv Teherana.Američki ministar finansija Skot Besent pozvao je u četvrtak saveznike Sjedinjenih Država i druge države da prekinu poslovne veze sa Iranom. Prema njegovim najavama, Vašington priprema široku međunarodnu kampanju ekonomskog pritiska koja bi trebalo da bude predstavljena u ponedeljak.
Besent je plan opisao kao kombinaciju pomorske blokade i novih, izuzetno oštrih ekonomskih mera. Cilj bi, prema njegovim rečima, bio ozbiljno ugrožavanje iranske privrede i slabljenje vlasti u Teheranu.
Peking, međutim, nije prihvatio američki poziv. Portparol kineske ambasade u Vašingtonu ocenio je da sankcije i pritisci ne mogu da reše spor sa Iranom i pozvao zainteresovane strane da problem pokušaju da prevaziđu političkim i diplomatskim putem. Sličan stav prethodno je izneo i kineski portparol Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan, nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio ono što je nazvao ekonomskim „Danom D“ protiv Irana. Tramp je zapretio ozbiljnim ekonomskim posledicama državama koje Teheranu budu pružale bilo kakvu podršku.
Iran je takođe odbacio američke pretnje. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči poručio je da bi insistiranje na politici koja, prema njegovom mišljenju, već nije dala rezultate samo dovelo do novih neuspeha. Istovremeno je američke ekonomske mere ocenio kao pretnju svetskoj privredi i državnom suverenitetu.Kina je u međuvremenu ostala najveći kupac iranske nafte. Prema podacima kompanije Kpler koje je preneo Rojters, više od 80 odsto iranske nafte izvezene tokom 2025. godine završilo je upravo na kineskom tržištu.
Besent je tvrdio da bi Peking trebalo da podrži američke mere zbog svoje zavisnosti od energenata koji prolaze kroz Ormuski moreuz. Međutim, kinesko snabdevanje energijom znatno je raznovrsnije.Tokom 2025. godine Kina je oko 36 odsto uvoza sirove nafte nabavljala iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Katara i Iraka, dok značajne količine stižu i iz zemalja izvan Persijskog zaliva, pre svega iz Rusije.
Slična je situacija i sa tečnim prirodnim gasom. Oko 30 odsto kineskog uvoza LNG-a tokom prošle godine prolazilo je kroz Ormuski moreuz, ali Peking istovremeno koristi druge izvore snabdevanja i raspolaže značajnim količinama gasa koje cevovodima dobija iz Rusije i centralne Azije.
Šta izgled vašeg RADNOG STOLA zapravo OTKRIVA O VAMA? 🤔💡
TURSKA izdala nalog za HAPŠENJE NETANJAHUA 🧐
Autor: redportal.rs
