Cene NAFTE značajno pale 📉

Nakon smirivanja sukoba SAD i Irana

Cene nafte zabeležile su značajan pad nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran obustavili međusobne napade, što je na tržištu probudilo nadu da bi sukob mogao da bude rešen pregovorima.

Cena barela nafte Brent, koja predstavlja globalni reper za određivanje cena, u jednom trenutku pala je za više od devet odsto i spustila se ispod 88 dolara. To predstavlja veliki zaokret u odnosu na prošlu sedmicu, kada je cena premašila 100 dolara po barelu.

Do pada cena došlo je nakon što je američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama saopštila da su napadi na Iran obustavljeni drugu noć zaredom kako bi se, kako je navela, "otvorio prostor za pregovore".

Istovremeno, portparol iranske vojske potvrdio je da je Teheran obustavio "osvetničke" napade u regionu, kao odgovor na američku odluku.

Rat između SAD i Irana prethodno je izazvao snažan rast cena energenata zbog gotovo potpunog zatvaranja Hormuškog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetskog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa.

Nakon što su dve zemlje u junu postigle memorandum o prekidu vojnih operacija i ponovnom otvaranju moreuza, cena nafte vratila se na oko 70 dolara po barelu. Međutim, propast primirja početkom ovog meseca ponovo je izazvala zabrinutost zbog globalnog snabdevanja energentima i dovela do novog rasta cena.

Dodatnu neizvesnost izazvali su i napadi jemenskih Huta na naftne tankere u Crvenom moru, čime je ugrožena jedna od važnih izvoznih ruta Saudijske Arabije.

Glavna investiciona strateginja kompanije Wealth Club, Suzana Striter, upozorila je da tržište i dalje pažljivo prati razvoj događaja.

Tržišta su i dalje oprezna zbog svih preokreta u ovom sukobu. Uprkos oštrom padu cene sirove nafte, cene i dalje u velikoj meri odražavaju neizvesnost, a postoji oprez oko toga da li će pregovori doneti trajno rešenje - rekla je ona.

Sukob između SAD i Irana uticao je i na rast cena goriva poput benzina i dizela u mnogim zemljama, što se često odražava i na poskupljenje drugih proizvoda, pre svega hrane, zbog većih troškova transporta i poslovanja.

Zbog povećane inflacije centralne banke širom sveta razmatraju zadržavanje ili povećanje kamatnih stopa. Evropska centralna banka je u junu prvi put posle gotovo tri godine podigla ključnu kamatnu stopu za evrozonu, navodeći da sukob na Bliskom istoku dodatno podstiče inflatorne pritiske.

Istovremeno, finansijska tržišta sada očekuju da će Banka Engleske do kraja godine povećati kamatne stope, dok se na ovonedeljnom sastanku očekuje da ključna stopa ostane na nivou od 3,75 odsto.