Avgustovski ručak često izgleda potpuno bezazleno: činija salate ostane na stolu, pečeno meso čeka da se svi vrate po još jedan komad, isečena lubenica stoji u kuhinji, a ostatke ćemo kasnije staviti u frižider. Tokom prijatnog dana tih pola sata možda neće predstavljati problem, ali kada temperatura ode prema 38 stepeni, vreme koje lako kvarljiva hrana provodi van frižidera postaje mnogo važnije, piše Telegraf.rs.
Osnovno pravilo za lako kvarljivu hranu jeste da je ne treba ostavljati na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Međutim, američka Agencija za hranu i lekove (FDA) i Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) preporučuju još strože pravilo kada temperatura pređe oko 32 °C: tada se granica skraćuje na samo jedan sat.
Pečeno ili kuvano meso i piletina spadaju među namirnice sa kojima tokom vrelih dana treba biti posebno oprezan. Ako ste završili ručak, ostatke koje želite da sačuvate nemojte ostavljati na stolu dok se potpuno ne ohlade nekoliko sati.🍗
Podelite veću količinu hrane u pliće posude kako bi se brže rashladila i stavite je u frižider u bezbednom vremenskom roku.
Kuvana jaja, omleti, salate sa jajima i druga lako kvarljiva jela koja ih sadrže takođe ne bi trebalo dugo držati na toplom.🥚
Ovo je posebno važno za slavske, porodične i letnje trpeze na kojima činije hrane ostaju iznete satima. Ako je prostor klimatizovan, uslovi su drugačiji nego na stolu u dvorištu na 35 stepeni, ali osnovno pravilo ostaje isto: ono što zahteva hlađenje treba držati hladnim.
Čaša jogurta uz ručak ili tanjir sira često ostanu na stolu mnogo duže nego što planiramo. Mleko, jogurt, pavlaka, meki i sveži sirevi i drugi proizvodi koji zahtevaju hlađenje treba da se vrate u frižider čim završimo sa jelom.🥛
Autor: ona.telegraf.rs
