Poljoprivrednici širom Evropske unije suočavaju se sa ozbiljnim posledicama ovogodišnjih ekstremnih vrućina, a brojna područja već beleže znatno manje prinose. Stručnjaci upozoravaju da bi takva situacija u narednim mesecima mogla da se prelije i na potrošače kroz rast cena hrane.
Prema podacima evropske službe „Kopernikus“ za praćenje klimatskih promena, jun i jul bili su najtopliji meseci ikada zabeleženi u zapadnom delu Evrope. Meteorološke i klimatske službe istovremeno upozoravaju da opasnost od novih toplotnih talasa ostaje prisutna tokom avgusta, a moguće je da će se ekstremne temperature zadržati i početkom septembra.
Francuska, jedna od vodećih evropskih proizvođača žitarica, posebno je pogođena. Nacionalna geološka služba te zemlje saopštila je da su do početka avgusta zalihe podzemnih voda u velikom delu zemlje bile ozbiljno iscrpljene.
Problemi su naročito izraženi u oblasti Bretanje. Poljoprivredna zadruga „Prens de Bretanj“ upozorila je na jednu od najtežih kriza u proizvodnji povrća u novijoj istoriji. Procene ukazuju da bi ovogodišnji rod graška mogao biti manji za oko 40 odsto, brokolija za 60 odsto, dok bi proizvodnja artičoka mogla da padne između 50 i čak 100 odsto.
Erik Legra, predsednik francuskog udruženja proizvođača konzerviranog i zamrznutog povrća „Unile“, ocenio je da su ekstremne temperature zahvatile i severne i jugozapadne delove Francuske. Prema njegovim rečima, razmere problema su izuzetne.
Teškoće ne zaobilaze ni stočare. Proizvođači već strahuju od nedostatka hrane za stoku tokom predstojeće zime, jer je proizvodnja stočne hrane značajno smanjena. Francuski Nacionalni komitet za promociju jaja procenjuje da su visoke temperature dovele do pada dnevne proizvodnje za približno milion jaja, dok su pojedine farme živine prijavile neuobičajeno visoku smrtnost životinja.
Veliki problemi zabeleženi su i u Italiji, posebno na severu zemlje, gde se nalazi jedno od najvažnijih područja za uzgoj pirinča u Evropi. Nedostatak vode doveo je do propadanja pojedinih pirinčanih polja, dok su na drugim zasadima biljke potpuno osušene. Na posledice su upozorili predstavnici najvećeg italijanskog udruženja poljoprivrednika „Koldireti“.
Ni španski proizvođači nisu pošteđeni. Poljoprivrednici širom zemlje prijavljuju slabije prinose žitarica, ali i sve veće probleme sa obezbeđivanjem dovoljne količine hrane za stoku.
U Nemačkoj je tamošnje udruženje poljoprivrednika upozorilo da bi ovogodišnja proizvodnja žitarica mogla biti za oko sedam odsto manja nego 2025. godine. To bi predstavljalo pad od približno 3,3 miliona tona. Situacija je posebno teška na jugu zemlje, gde pojedina područja rizikuju da ostanu bez čitavog roda.
Slična upozorenja stižu i iz Poljske. Poslovni list „Puls Biznesu“ ranije je objavio procenu da bi dugotrajna suša mogla dodatno povećati zavisnost zemlje od uvoza hrane.
Finansijski stručnjaci procenjuju da bi ekonomska šteta izazvana ekstremnim vrućinama mogla biti ogromna. Analitičari „Cirih osiguranja“ i nekoliko evropskih banaka izračunali su da bi ukupni troškovi za privredu Evropske unije mogli da se kreću između 50 i 180 milijardi evra.
Posledice se, međutim, ne bi završile samo na poljima. Manja proizvodnja i problemi sa snabdevanjem stočnom hranom mogli bi da dodatno opterete evropsko tržište hrane, što bi se u narednom periodu moglo odraziti i na cene koje plaćaju potrošači.
BEČ lider u NOĆNOM ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU 🚉
Autor: redportal.rs
