U koje vreme treba RUČATI za najbolje varenje i VIŠE ENERGIJE 🧐🍝

Pad šećera u krvi može izazvati umor i razdražljivost

Za većinu ljudi koji rade uobičajeno radno vreme, od 9 do 17 časova, ručak je mnogo više od kratke pauze usred dana. Vreme kada jedete može uticati na nivo energije, koncentraciju, osećaj gladi, pa čak i na to koliko ćete hrane pojesti kasnije tokom dana, piše Telegraf.rs.

Stručnjaci ističu da mnogi za popodnevni umor krive posao ili manjak sna, a zapravo problem često leži u pogrešnom rasporedu obroka.🧐

Ručak pomaže organizmu da održi stabilan nivo šećera u krvi između doručka i večere. Kada se ovaj obrok previše odloži ili preskoči, češće dolazi do naglog pada energije, slabije koncentracije i izraženijeg osećaja gladi kasnije tokom dana.

Dijetetičarka Mardžori Nolan Kon objašnjava da upravo podnevni obrok određuje da li ćemo drugi deo dana provesti puni energije ili ćemo se boriti sa pospanošću i željom za grickalicama.🤔

Prema mišljenju stručnjaka, za osobe koje imaju standardno radno vreme, ručak oko 15 časova predstavlja najmanje povoljan izbor. Do tada je od doručka često prošlo previše vremena, pa nivo šećera u krvi opada, što može izazvati umor, razdražljivost i veću želju za kaloričnom hranom. Kasniji ručak obično znači i kasniju večeru, a istraživanja pokazuju da organizam u večernjim satima nešto manje efikasno reguliše nivo šećera u krvi nakon obroka.

S druge strane, ni ručak pre 11 časova nije najbolje rešenje za većinu ljudi koji doručkuju između 7 i 8 sati.⏰

U tom slučaju nastaje prevelik razmak do večere, pa se upravo sredinom popodneva javlja izražen pad energije i glad. Ako između doručka i ručka osećate glad, stručnjaci preporučuju malu, uravnoteženu užinu umesto pomeranja glavnog obroka.

Umesto da se strogo pridržavate sata, korisnije je pratiti koliko je vremena prošlo od prethodnog obroka.

Većina dijetetičara smatra da razmak duži od pet sati može dovesti do pada energije, slabije koncentracije i izraženije gladi, dok više od šest sati između doručka i ručka povećava rizik od prejedanja i lošijih izbora hrane.