Srbi veruju da je ove pse lično Bog podario nama kako bi nas čuvali.

Nastanak ove rase je još uvek sporan. Ono što je sigurno, jeste da se smatra jednom od najstarijih rasa u regionu. Po jednom od tvrđenja potiče od antičke persijske rase. Služio je kao pastirski pas, lični čuvar, čuvar imanja, lovac, ratni pas. To je pas koji u borbu čiji kraj i pobednika jedino smrt određuje.

IZVOR: TW / @VojvodaVuk1914

Silvani se pominju u mnogim delima koja se bave srpskom epskom fantastikom. Između ostalog i u spisima koji datiraju iz 13. veka i govore o odgoju ovog psa. Priča kaže da postoji pisani dokument koji se odnosi na silvane, poznat pod imenom Zakonik rase, koji je pisao sam car Dušan. Citat iz Dušanovog zakonika u vezi sa zmajevima kaže:

Svima onima koji zmajeve drže, ovaj zakonik neke se u um postavi i dovjeka poštuje, jer zmajevi su uz nas od davnina, od prije nego što smo slovo imali, pa ih valja poštovati i čuvati, jer su od Boga. Kao što nas bez zmajeva ne bi bilo, tako nas bez zmajeva neće ni biti.

Srpsko verovanje kaziva da je čovek nastao od vuka. Da se ne bi svađali vuci i ljudi, bogovi su ljudima darivali pse. Srbi veruju da je taj čuvar upravo silvan, jer je pre dolaska hrišćanstva, on bio vuk zaštitnik Šumskog boga u staroj slovenskoj mitologiji.

Iako su silvane imali kako plemići, vitezovi i vladari, tako i srpski pastiri o seljaci, odgajanje i oblikovanje ovog psa je bilo privilegija samo vladara i članova viteških redova.

Silvan je takođe poznat i kao tihi ratnik i nemi zaštitnik koji retko laje, pa je zbog toga često korišćen u skoro svim vojnim sukobima na Balkanu. Poznato je da je srpska istorija bila veoma burna, pa je veliki broj ovih srpskih zmajeva izginuo na bojistima. Međutim, pravi pomor ovih pasa se desio posle Kosovske bitke, jer su Turci pse smatrali za nečiste životinje i šejtanove (đavolove) pomoćnike. U toku  Prvog i Drugog svetskog rata ponovo su se dešavala masovna ubijanja pasa koji su čuvali imanja svojih gospodara, pa je ova i ovako retka rasa, skoro nestala.

Foto: RED/RED

Autor: redportal.rs