Napokon otključana jedna od NAJVEĆIH ANTIČKIH BIBLIOTEKA 📜

Prvi put posle DVA MILENIJUMA

Nijedan ugljenisani papirus, zatvoren još od erupcije Vezuva 79. godine nove ere, i dalje nije fizički otvoren. Ipak, savremene tehnologije su omogućile naučnicima da bez oštećenja “pročitaju” njegov sadržaj. Kombinacijom rendgenskog snimanja visoke rezolucije i metoda mašinskog učenja, istraživači su uspeli da digitalno razmotaju strukturu svitka i rekonstruišu sačuvani tekst.

Reč je o rukopisu označenom kao PHerc. 1667, koji potiče iz biblioteke drevnog Herkulaneuma. On je prvi svitak iz te zbirke koji je u celini rekonstruisan i pročitan, pri čemu tekst obuhvata 22 kolone pisanog starogrčkog jezika.

Biblioteka, koja je sadržala najmanje 1.800 svitaka, pronađena je u ruševinama vile poznate kao Vila papirusa tokom 18. veka. Tokom katastrofalne erupcije koja je uništila Pompeju i Herkulaneum, cela građevina bila je prekrivena pepelom i vulkanskim naslagama, što je paradoksalno doprinelo očuvanju najveće poznate biblioteke iz antičkog sveta.

Međutim, i pored izuzetnog stepena očuvanosti, svici su izuzetno krhki. Svi pokušaji njihovog fizičkog otvaranja završili su uništenjem sadržaja. Još u 19. veku istraživači su, prilikom pokušaja razmotavanja PHerc. 1667, nepovratno oštetili deo teksta, dok su slične greške ponovljene i tokom 1969. godine, kao i osamdesetih godina prošlog veka, kada su izgubljeni dodatni delovi rukopisa.

Umesto daljeg rizikovanja fizičkog oštećenja, naučnici su se okrenuli digitalnom pristupu. Korišćenjem naprednog skeniranja i veštačke inteligencije, nastoje da rekonstrušu sadržaj bez otvaranja samog svitka. Poslednjih godina ova metoda donela je značajne rezultate, uključujući i identifikaciju prve reči na jednom drugom svitku 2023. godine.

Sada je, međutim, napravljen još veći iskorak.

Istraživači su uspeli da rekonstrušu ne samo pojedinačne reči, već i celovite rečenice i kolone teksta. Iako su naslov i ime autora izgubljeni u ranijim oštećenjima, analiza preostalog sadržaja ukazuje da se radi o raspravi iz oblasti stoičke filozofije.

Tekst obrađuje teme poput ljudske prirode, razuma kao vrline koja nadvladava impulse, kao i moralnog razvoja čoveka. Na kraju se pominje Aristokreon, čiji je stric bio poznati stoički filozof Hrizip.

Među izdvojenim rečenicama nalazi se i sledeća misao: „istraživaćemo određene stvari, ali ih nećemo u potpunosti dokučiti ako se na neki način udaljimo od sebe i sopstvene prirode“.

Na osnovu sadržaja i stila pisanja, stručnjaci procenjuju da je svitak nastao u drugom veku pre nove ere.

U studiji koja je predstavljena javnosti, ali još uvek nije prošla stručnu recenziju, autori ističu da nije izvesno da li će ista metoda biti jednako uspešna na svim svicima iz Herkulaneuma.

Ipak, činjenica da je ovaj pristup uspešno primenjen na PHerc. 1667 – dokument koji je pre skoro dve hiljade godina izgoreo u vulkanskoj katastrofi – smatra se značajnim naučnim dostignućem.