Izložba U KRAJEVIMA OKA Ane Azdejković od 23. juna na Kolarcu 🖼

Ovo nije izložba samo o prostoru, već i o njegovoj nestabilnosti, poručuje autorka

Izložba U krajevima oka Ane Azdejković biće otvorena u utorak, 23. juna u 19.00 časova u Galeriji Kolarčeve zadužbine.

Autorka izložbe izjavila je:

- Postoje prostori koje ne vidimo direktno, ali ih osećamo. To su prostori u koje pogled ne ulazi, on ih samo dodirne periferno, u prolazu. To su mesta između, između svetlosti i senke, između onoga što jeste i onoga što tek može biti.

Liminalni prostori nisu fizički definisani. Oni su treptaji postojanja, raskršća tišine i zvuka, skriveni prolazi u svakodnevici gde se svetovi preklapaju. Tamo gde se prostor ne da uhvatiti celinom, gde ga samo naslućujemo, tu nastaje slika. U međuprostorima, mi nismo celoviti, ali smo istinitiji. U trenutku kada je pogled na ivici fokusa i kada se misao ne artikuliše do kraja, tada postojimo najintenzivnije. ✨

Ova izložba istražuje upravo te nevidljive koordinate. Kroz slojevite forme, transparentne površine, zamućene figure i fragmente svetlosti, otvara se prostor percepcije koji nije ni ovde ni tamo. Granice oka postaju granice stvarnosti, jer tamo gde oko staje, započinje unutrašnji pejzaž. Umetnička praksa koristi sliku kao mapu prelaza u kojima realno i zamišljeno koegzistiraju. Gledalac je pozvan ne da razume, već da oseti.

Ovo nije izložba samo o prostoru, već i o njegovoj nestabilnosti. O tome kako prostor nastaje u susretu sa pogledom i nestaje čim pokušamo da ga zadržimo.

Jer mi živimo u trenucima koji klize, u prelazima, u pukotinama i sve što ostaje jeste trag svetla u krajevima oka - rekla je Ana Azdejković. 🤩

Foto: Ana Azdejković

Nataša Kokić poručuje:

- Ako pitamo AI da nam da definiciju prostora, reći će nam da je to fundamentalni pojam koji označava beskrajno trodimenzionalno prostranstvo u kojem se materija fizički prostire i u kojem se odvijaju svi događaji. On se intuitivno poima kao sveukupnost tačaka i dimenzija, a u savremenoj nauci se kombinuje sa vremenom čineći četvorodimenzionalni prostor-vreme.

Ako konsultujemo Arnhajma, on će nam reći da prostor postoji ako su prisutne opažljive stvari. Pavel Florenski ga posmatra kao živ, ontološki entitet, a ne kao praznu matematičku kutiju. On odbacuje strogo Euklidovo tumačenje, smatrajući da prostor zavisi od tačke gledišta i stanja svesti onoga ko ga posmatra. Samim tim, različita vremena i različite kulture stvaraju drugačije funkcionalne građevinske sisteme. 🖼

Foto: Ana Azdejković

Danas, u popularnoj kulturi može se naći dosta referenci o prostoru kao zasebnom entitetu. U seriji OA (2016–2019) koja se može naći na Netfliksu, soba se tretira kao čvorište, mesto gde se različite energije povezuju i ukrštaju. U filmu Backrooms (2026) koji se bavi fenomenom liminalnosti, prolazima i hodnicima koji se nalaze u paralelnom svetu u koji se dospeva prolaskom kroz zid, prostor je tretiran kao živo biće koje ima mogućnost asimilovanja predmeta i sećanja. U knjigama Harukija Murakamija, hodnici, podrumi i bunari su magični i atmosferični, uvek nude uvid u tok priče simbolima koji se tu mogu naći.

U radovima Ane Azdejković prostor je glavni lik. ☝🏻

Anini prostori su često iskrivljeni, izlomljene perspektive, dokazujući nam da prostor zavisi od tačke gledišta. Predmeti koji se tu nađu ponekad se preklapaju, prožimaju i otuda imamo osećaj da posmatramo scenu kroz staklo, dok se naša okolina ogleda. Ana slika energiju arhitekture, pretvarajući je u mnoštvo poteza, aludirajući tako na njenu materijalnost. Gust vazduh stvara često usijanu atmosferu, ali ne i zagušenu. Kroz vazduh na slikama Ane Azdejković se može plivati.

Arhitektura nikada nije pasivna, iako je ponekad tako tretiramo. Ona nas okružuje celog našeg života i ona utiče na naše raspoloženje, naše odluke, pa i ishod života. To upravo i vidimo na Aninim radovima – ona slika svoju psihu. Njen pogled na svet vredi iskusiti jer nas uvodi u sećanja koja prepoznajemo i usvajamo kao svoja - reči su Nataše Kokić.

Foto: Ana Azdejković

Ana Azdejković rođena je 1997. godine u Petrovcu na Mlavi. Završila je osnovne i master akademske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Deo master studija provela je na École des Beaux-Arts u Parizu u okviru Erazmus+ stipendije.

Trenutno je studentkinja završne godine doktorskih akademskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom prof. Nataše Kokić, gde je angažovana i kao istraživač. Dobitnica je stipendije Dositeja Fonda za mlade talente kao i stipendije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Do sada je učestvovala na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu među kojima se izdvajaju Classics Revisited · Classics Reinvented u Hong Kongu, Human Realm u Milanu i izložba u Ambasadi SR Nemačke Dreams of Reality, ujedno je realizovala i tri samostalne izložbe.

Tokom leta 2024. i 2025. godine boravila je na umetničkoj rezidenciji i stručnoj praksi u Galerie Huit u Arlu, Francuska. Ana u svom doktorskom umetničkom projektu istražuje pojam liminalnosti, fokusirajući se na prostore i iskustva tranzicije, neodređenosti i prelaza između unutrašnjeg i spoljašnjeg.