Malo je prizora koji bolje opisuju leto na Jadranu od prodavaca koji uz povik "Kukuruz, kukuruz!" prolaze prepunim plažama. Mnogi će bez razmišljanja izdvojiti pet evra za vruć klip, ali retko ko se zapita koliko taj kukuruz zapravo košta.
Prema procenama proizvođača i otkupljivača, u sezoni se šećerac može nabaviti već za nekoliko centi po klipu kada se kupuje u velikim količinama. Na plaži se isti proizvod prodaje i do stotinu puta skuplje.
Većina stranih gostiju pet evra za kukuruz ne smatra velikim izdatkom. Upravo zato prodavci cene prilagođavaju kupovnoj moći turista, a ne proizvodnoj vrednosti samog klipa.
Dok domaći gosti često negoduju zbog visokih cena, turistima je važnije da hranu mogu da kupe bez napuštanja plaže. Pitanje koje se sve češće postavlja jeste da li su ovakve cene opravdane ili predstavljaju primer preteranog iskorišćavanja turističke potražnje.
Rizik prodaje
Jedni smatraju da tržište samo određuje cenu i da niko nije prinuđen da kupi kukuruz za pet evra. Drugi upozoravaju da razlika između nabavne i prodajne cene ostavlja utisak preterane zarade, što dodatno narušava percepciju Hrvatske kao skupe turističke destinacije.
Iskusni prodavci ističu da sezona traje svega dva do tri meseca. Tokom tog perioda moraju da zarade dovoljno za pokrivanje troškova tokom cele godine. Osim toga, loše vreme, kiša ili jaka bura mogu u jednom danu prepoloviti promet, dok se kuvani kukuruz koji se ne proda uglavnom baca.
Razlika između nabavne cene od nekoliko centi i prodajne cene od pet evra zaista izgleda spektakularno. Međutim, nije reč o čistoj zaradi, već o ceni u koju su uključeni brojni troškovi poslovanja, sezonski rizik i činjenica da se proizvod prodaje na jednoj od najskupljih "tržnica" u Hrvatskoj - morskoj plaži.
Tržište određuje cenu
Agroekonomski stručnjaci smatraju da je ključni razlog visokih cena jednostavno velika potražnja.
- Ako postoji potražnja za kukuruzom po pet evra, prodavaće se po pet evra. Ako ga ljudi nastave kupovati, cena može biti i deset evra - ističu stručnjaci.
Dodaju kako administrativno ograničavanje cena na plažama nije realno rešenje i da je jedini mehanizam koji dugoročno može da snizi cenu ponašanje potrošača.
- Jedino rešenje je da ljudi prestanu da kupuju kukuruz po toj ceni. Kada potražnja padne, prodavci će morati da prilagode cene - poručuju.
Ekonomska računica
Ako se kao primer uzme najniža nabavna cena od 0,05 evra po klipu, računica izgleda impresivno. Za 1.000 kupljenih klipova potrebno je izdvojiti svega 50 evra, dok se njihova prodajna vrednost, uz cenu od pet evra po komadu, penje na 5.000 evra.
Razlika između nabavne i prodajne vrednosti iznosi 4.950 evra, odnosno vrednost robe povećava se za oko 9.900 odsto.
Sličan primer važi i za dnevnu prodaju. Prodavac koji tokom dana proda 200 klipova ostvaruje promet od 1.000 evra, dok bi nabavna vrednost te količine kukuruza, ako je kupljen po pet centi, iznosila svega 10 evra.
Ipak, ekonomisti upozoravaju da promet i razlika između nabavne i prodajne cene nisu isto što i stvarna zarada. Pre nego što se izračuna dobit, potrebno je podmiriti troškove nabavke i prevoza, kuvanja, gasa ili električne energije, ambalaže, termo-posuda, radne snage, poreza i doprinosa, dozvola ili koncesija, kao i gubitke zbog robe koja se ne proda.
Dodatni razlog visokih cena leži i u činjenici da se šećerac u Hrvatskoj proizvodi u relativno malim količinama. Reč je o specijalizovanoj proizvodnji kojom se bavi ograničen broj proizvođača, pa ograničena ponuda, uz veliku potražnju tokom turističke sezone, omogućava postizanje znatno viših cena na plažama nego na mestu proizvodnje.
Holandska vlada proglasila nestašicu vode 💧😮
Autor: redportal.rs
