Nemačke kompanije i privredna udruženja dominiraju hodnicima evropskih institucija, dok ukupna potrošnja na lobiranje dostiže rekordnih 381 milion evra godišnje, pokazalo je istraživanje Evropske opservatorije za praćenje korporativnog uticaja
Dok se u evropskoj javnosti često govori o uticaju američkih tehnoloških giganata na donošenje odluka u Evropskoj uniji, najnoviji podaci pokazuju da najveću i najrazgranatiju lobističku mašineriju u Briselu ipak ima – Nemačka.
Prema analizi Evropske opservatorije za praćenje korporativnog uticaja (CEO), nemačke kompanije, privredne komore i industrijska udruženja čine čak 28 od 100 najvećih potrošača na lobiranje u institucijama EU. Među njima su BASF, "Simens", "Folksvagen", DHL, E.ON i "Alijanc", ali i moćna privredna udruženja koja decenijama učestvuju u oblikovanju evropskih politika.
Od ukupno 173 organizacije koje godišnje prijavljuju više od milion evra troškova za lobiranje, nemačke organizacije izdvajaju 86,75 miliona evra, što je znatno više od američkih – 51,75 miliona i više nego tri puta od francuskih – 26,25 miliona evra.
Talibani rasporedili tenkove posle pobune žena 😳
Ono što nemačku poziciju čini posebnom nije samo količina novca, već i širina interesa koje zastupa. Dok se američki uticaj uglavnom oslanja na multinacionalne korporacije i tehnološke gigante, nemačko prisustvo obuhvata privredne komore, udruženja poslodavaca, bankarske i osiguravajuće saveze, energetske kompanije, ali i automobilsku industriju, jednu od najuticajnijih grana evropske privrede.
Francuska, s druge strane, svoj uticaj u većoj meri zasniva na pojedinačnim korporacijama poput "Sanofija", "Totala" i LVMH-a, bez ekvivalenta velikim nemačkim industrijskim savezima kao što su Savez nemačke industrije, Nemačka privredna komora, Udruženje mašinske industrije ili Savez energetike i vodoprivrede.
Da snažno lobiranje donosi i konkretne rezultate pokazuje primer nemačke automobilske industrije: "Folksvagen", "Mercedes" i Be-Em-Ve našli su se među kompanijama čiji su interesi, prema oceni analitičara, uzeti u obzir kada je Evropska komisija ublažila prvobitni plan o faktičkoj zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine.
Direktorka za strategiju i održivost u konsultantskoj kući Acumen Public Affairs Sijan Hjuz navodi da je nemačka industrija bila veoma aktivna i u oblikovanju evropskih politika energetske efikasnosti.
Ona otkriva i da brojni stručnjaci koji učestvuju u izradi evropskih standarda i propisa nikada nisu kročili u Berlemon, zgradu Evropske komisije niti u Evropski parlament u Strazburu, već rade kroz stručne odbore, industrijska udruženja i tela za standardizaciju.
Niže cene DIZELA i BENZINA u narednih 7 dana ⛽
Istovremeno, istraživanje koje je sprovela Evropska opservatorija za praćenje korporativnog uticaja pokazuje da kompanije i industrijska udruženja danas troše više novca na uticaj u Briselu nego ikada ranije. Ukupna godišnja potrošnja na lobiranje u institucijama EU dostigla je 381,75 miliona evra, što je gotovo 50 odsto više nego 2020. godine.
Na vrhu liste najvećih potrošača nalazi se evropsko hemijsko udruženje CEFIC sa budžetom od 10 miliona evra godišnje i čak 99 registrovanih lobista sa pristupom institucijama EU. Isti iznos na lobiranje troši i "Meta", dok se odmah iza nje nalaze "Amazon", "Epl" i "Majkrosoft".
Prema podacima istraživanja, velike tehnološke kompanije zajedno troše najmanje 73 miliona evra godišnje na uticaj u Briselu. A među najvećim potrošačima sve više se ističe i duvanska industrija: kompanije "Britiš Amerikan Tobako", "Filip Moris Internešenel i "Džej Ti Internešenel" gotovo su udvostručile izdvajanja za lobiranje od 2020. godine – sa 4,35 na 8,5 miliona evra godišnje, uglavnom zbog očekivanih promena evropskih propisa i poreza na duvanske proizvode.
Za razliku od tehnološkog, hemijskog ili energetskog sektora, odbrambena industrija i dalje relativno malo ulaže u briselsko lobiranje, uprkos tome što je bezbednost postala jedna od centralnih tema EU nakon početka sukoba u Ukrajini.
Konsultant Tomas Dimitrov smatra da je politika odbrane stigla u Brisel mnogo brže nego regulativa, prenosi RT Balkan.
- Većina odbrambenih ugovora i dalje se zaključuje na nacionalnom nivou, pa kompanije najveći deo svojih aktivnosti usmeravaju ka državama članicama - rekao je Dimitrov.
Iako američki tehnološki giganti i dalje privlače najveću pažnju javnosti, podaci pokazuju da se stvarna snaga evropskog lobiranja i dalje u velikoj meri nalazi u Berlinu, kroz mrežu industrijskih udruženja i kompanija koje decenijama učestvuju u oblikovanju pravila po kojima funkcioniše Evropska unija.
Autor: redportal.rs
