Nije samo nedostatak veze ono što može dovesti do usamljenosti, već i uverenje da nas niko ne razume.

Kada ste poslednji put imali noćnu moru tako zastrašujuću da vas je probudila? Šta ste videli, osetili i pomislili? Da li ste se brzo oporavili? Ili ste o tome razmišljali ostatak dana?

Nedavna studija sa Državnog univerziteta Oregon otkrila je da ljudi koji prijavljuju da se osećaju usamljeni češće imaju noćne more, potencijalno kao rezultat stresa, prenosi magazin.novosti.rs.

Prema kliničkom psihologu dr Vanesi Kenedi, usamljenost ima više od onoga što se vidi:

Usamljenost je uznemirujući osećaj izolacije ili nedostatka povezanih, poverljivih odnosa.

Može poprimiti mnogo oblika, od toga da nemate smislene veze do osećaja nepodržanosti u stresnim situacijama do straha od ideje povezivanja sa drugima.

Dok je usamljenost s vremena na vreme uobičajena, sveprisutna usamljenost koja utiče na vaše raspoloženje ili kvalitet života zahteva pažnju. Jedan znak na koji treba obratiti pažnju je oštećen san, posebno ako se završi noćnim morama.

Odakle dolaze noćne more? Klinički psiholog dr Megan Markum kaže:

Noćne more se javljaju kada je naš svesni mozak isključen, ali naša podsvest i dalje reaguje na svet oko nas.
Istraživanja pokazuju da noćne more često dolaze tokom REM spavanja, ili dubljih faza sna, kada je podsvest aktivna.

Kada se posredni faktori,  poput stresa, anksioznosti ili izlaganja traumi, pogoršaju, naš san brzo odražava ta osećanja. Kakva je veza između usamljenosti i noćnih mora?Većina nas u svakodnevnom životu doživljava normalnu količinu stresa i anksioznosti, ali kada se sa ovim incidentima suoče ljudi koji doživljavaju hroničnu usamljenost, često nemaju kome da se obrate.

Dr Kenedi kaže:

Veza između usamljenosti i noćnih mora može biti povezana sa našim umom koji divlja od strahova i anksioznosti bez društvene podrške koja bi nas smirila.

Ljudi koji prijavljuju da se osećaju usamljeni imaju veći rizik od razvoja hipertenzije, kardiovaskularnih bolesti i drugih zdravstvenih stanja koja se pogoršavaju stresom. Usamljenost se takođe može kategorisati na dva načina: društvena usamljenost i emocionalna usamljenost.

Društvena usamljenost se definiše kao odsustvo društvene interakcije ili odnosa i slična je izolaciji ili povlačenju iz društvene interakcije. Emocionalna usamljenost je osećaj da se neko ne oseća emocionalno blizu ili da ga drugi dobro razumeju.

Nije samo nedostatak veze ono što može dovesti do usamljenosti, već i uverenje da nas niko ne razume.

Autor: magazin.novosti.rs