Iako je alkohol (koji naučnici nazivaju dijetalnim etanolom) toksin, ljudi su u stanju da tolerišu umerenu količinu, a da se ne razbole. Ovu sposobnost dugujemo digestivnim enzimima, posebno enzimu alkohol dehidrogenazi (ADH4), koji se nalazi u našim crevima, grlu i jeziku. Svi primati imaju proteine ADH4, ali ne mogu svi efikasno metabolizovati alkohol; babuni i lemuri, na primer, imaju manje efikasnu verziju ADH4.
Neki naučnici su sumnjali da su ljudi razvili sposobnost varenja alkohola otprilike u vreme kada su ga sami počeli praviti. Prema arheološkim dokazima, prvi moderni ljudi su fermentisano voće i drugu hranu počeli pretvarati u svoje alkoholne mešavine pre nekih 9.000 godina. Ostaci najranijeg poznatog alkoholnog pića (mešano fermentisano piće od pirinča, meda i voća) pronađeni su na ranoj grnčariji koja se koristila u Jiahuu, neolitskom selu u kineskoj dolini Žuta reka koja datira između 7.000 i 6.600 p. n. e. Ovi dokazi neznatno prethode dokazima o sličnim pićima, uključujući ječmeno pivo i vino od grožđa, proizvedeno na Bliskom Istoku.
U novoj studiji, međutim, istraživači sugerišu da naša sposobnost varenja alkohola može imati daleko dublje korene. Koristeći eksperimentalni pristup poznat kao paleogenetika, u kojem se analiziraju sekvence gena savremenih vrsta kako bi se procenilo kako su enzimi evoluirali tokom vremena, naučnici u novoj studiji sekvencirali su gene za proteine ADH4 od 19 savremenih primata. Zatim su radili unazad da bi utvrdili kakav bi bio redosled proteina u različitim tačkama u prošlosti. Prema njihovim nalazima, objavljenim u Zborniku Nacionalne akademije nauka, najstariji oblici ADH4, pronađeni kod primata pre oko 50 miliona godina, razgrađivali su male količine etanola vrlo sporo i neefikasno. Pre oko 10 miliona godina, međutim, dogodila se jedna genetska mutacija koja je omogućila zajedničkom pretku ljudi, šimpanzi i gorili da razvije verziju proteina ADH4 koja je bila 40 puta efikasnija u metabolizmu etanola.
Prema naučnicima, ovaj nagli pomak dogodio se u vreme kada se Zemljina klima brzo menjala, što je prouzrokovalo da šumski ekosistem Istočne Afrike, dom ovih ljudskih predaka, bude zamenjen šire raštrkanim šumama i travnjacima. Dok su ranije ljudski preci živeli svoj život uglavnom na drveću, sada su prešli na način života zasnovaniji na zemlji. Otprilike u to vreme Zemlja se ohladila, izvori hrane su se promenili, a ovaj predak primata počeo je da istražuje život na zemlju.
Presudno je što je nova sposobnost varenja etanola pomogla ljudskim precima da jedu trulo voće koje je padalo na tlo šume kada je druge hrane bilo malo. Naučnici smatraju da takvo otpalo voće ne bi bilo njihov prvi izbor, ali bi im omogućilo da prežive. Verovatnoća je da će se drugi primati bez ove mutacije razboleti ili napiti iz fermentiranog voća i biti manje efikasni u odbrani svoje teritorije ili pronalaženju više hrane.
NAUKA: Pantljičara dobila rak, a ON umro 🤢
Otkriće bi moglo pomoći u objašnjavanju zašto su ljudski mozgovi evoluirali da bi povezali alkohol sa zadovoljstvom - jer je identifikovan sa neophodnim izvorom hrane - iako je u većim količinama štetan, pa čak i otrovan. Ne razlikuje se puno od zavisnosti koju neki ljudi imaju prema hrani. U pravoj dozi, kada na svakom uglu niste imali alkohol i slatkiše, bilo je teško dobiti previše takvih stvari, pa kada ste ih pronašli, želeli ste da budete programirani da prekomerno konzumirate.
NAUKA: Otkriven fosil dinosaurusa koji sedi na jajima 🧐
Autor: redportal.rs
