Nova istraživanja, koja su objavili doktor Miki Ben-Dor i profesor Ran Barkai sa Univerziteta u Tel Avivu, služe kao temelj na osnovu kojeg su predložili svoju jedinstvenu teoriju, putem koje objašnjavaju psihološku, bihevioralnu i kulturnu evoluciju ljudske vrste, od prve pojave pre 2 miliona godina, pa sve do poljoprivredne revolucije pre oko 10.000 godina. Prema njihovoj teoriji, ljudi su se primarno razvili kao lovci na velike divljači i zato je ona i nestala tj. ljudi su je istrebili. Nakon ovog događaja počinje promena. Kako su se adaptirali na lov na manje životinje, koje su brže i teže za praćenje, ljudi su razvili više kognitivne sposobnosti, što se jasno vidi na najočiglednijoj evolutivnoj tački - dupliranju mase mozga sa 650 na neverovatnih 1.500 kubnih centimetara. Do danas nije postojala nijedna jedinstvena evolutivna teorija za ovaj fenomen u ljudskoj istoriji. Kompletan predlog i rad dvojice naučnika objavljen je u časopisu Quaternary Journal.
HOMO SAPIENS: Evolucija modernog čoveka 🐵
Poslednjih godina sve više i više dokaza se akumulira koji ukazuju da su ljudi bili glavni faktor u izumiranju velikih životinja, kao i da su naglo morali da se naviknu na lov na sitniju divljač. Prvo u Africi, a potom i u ostalim delovima sveta. U Africi pre 2,6 miliona godina, kada su se pojavili prvi ljudi, prosečna težina kopnenih sisara je bila čak pola tone, odnosno 500 kilograma. Ova brojka je do 10.000 godina p. n. e. opala za čak 90%, na današnjih nekoliko desetina kilograma.
Prema istraživačima, smanjenje u masi i veličini divljači slobodne za lov i sve veća potreba da se love i manje životinje nateralo je rane ljude da se sve više oslanjaju na intelekt i odvažnost - evolutivni proces koji je zahtevao veliko povećanje mase mozga i koji je direktno doveo do razvoja jezika kao neophodne alatke kojom bi se prenosile važne informacije (poput gde se nalazi životinja ili kuda i gde vode tragovi). Teorija postavlja u centar jedan postulat, a to je da su sve promene služile cilju da telo očuva energiju.
Naučnici su jasno pokazali da su tokom većeg dela evolucije rani ljudi bili ono što se naziva apex predator, tj. glavni lovci u regionima u kojima su obitavali, specijalizovani za lov na velike divljači. Pošto su ovi veliki primerci životinja bili i veliki deo biomase slobodne za lov, ljudi su imali pristup velikim količinama hrane bogate visokim procentom masti - esencijalnim izvorom energije, koji je bio daleko isplativiji od lova na malu divljač. U prošlosti je čak 6 različitih vrsta slonova živelo u Africi, koji su činili više od polovine biomase kojom su se hranili ljudi. Rani dokazi iz istočne Afrike pokazuju da su homo sapiens hominidi izašli iz te regije tek pošto su drastično pali brojevi slonova u divljini. Stoga, upoređujući veličinu životinja u istočnoj Africi, južnoj Evropi i u Izraelu, istraživači su otkrili jasnu vezu u padu prisustva životinja težih od 200 kilograma zajedno sa povećanim rastom mozga kod ljudi.
NAUKA: Neandertalci su razumeli ljudski govor? 🤔
Ukratko, rast mozga kod ljudi, prema teoriji Ben-Dora i Barkaia, direktno je povezan sa potrebom ljudi da postanu pametniji lovci. Na primer, potreba da se ulovi 12 gazela umesto jednog slona stvorila je hronološki trajnu presiju na moždane funkcije ljudi, koji su sada koristili mnogo više energije u pokretu (lovu), ali i u razmišljanju (umu). Lov na manje životinje, koje su konstantno na oprezu od svega i ekstremno brze, zahteva promenu u pristupu lovu i adaptiranost na gonjenje lovine, kao i razvoj novih alatki za lov. Kognitivne sposobnosti ljudi takođe rastu jer sposobnost praćenja tragova zahtevala aktivno razmišljanje i donošenje brzih odluka. One su se bazirale na poznavanju lovine i ponašanja životinja - odnosno na dobroj memoriji prethodnih iskustava iz lova.
Evolutivna adaptacija ljudi je bila veoma uspešna. Kako je veličina životinja opadala, otkriće luka i strela i pripitomljavanje vuka omogućili su čoveku efikasan lov na srednju i manju lovinu - dok i njihove populacije nisu opale. Pri kraju kamenog doba, kako su životinje postajale još manje, ljudi su sve više energije morali da ulažu u lov - daleko više nego što su mogli da nadoknade kroz ishranu.
Upravo ovaj tren, pre oko 10.000 godina, jeste momenat kada se dogodila poljoprivredna revolucija - čovek je počeo da pripitomljava kako biljke tako i životinje. Kako je trajektorija sedentarizma dalje nastavila da napreduje, ljudi su počeli da žive u stalnim naseljima i postali su farmeri, zbog čega im se mozak smanjio na današnju veličinu od oko 1.300 do 1.400 kubnih centimetara. Ovo se prvenstveno dogodilo zato što je sa početkom sedentarnog života kompletno nestala potreba za energijom, koja je bila korišćena za vrhunske kognitivne sposobnosti koje zahteva lov.
Kada su ljudi PRVI PUT krenuli u RAT? ⚔⚔⚔
Profesor Barkai odlično sumira situaciju:
Mora se razumeti da naš pogled na ovu problematiku nije nimalo deterministički. Ljudi su sami sebi nakačili ovu brigu na grbaču. Fokusirajući se na lov najkrupnijih i najvećih životinja, izazvali su njihova masovna izumiranja. Gde god da su se ljudi pojavili - da li homo erectus ili homo sapiens, mi vidimo (pre ili kasnije) masovni nestanak velikih životinja. Zavisnost o laku dostupnost velikih sisara je imala svoju cenu. Ljudi su efektivno sasekli svoj jednini izvor hrane. Ali dok su druge vrste hominida, poput neandertalaca, jednostavno izumrle čim je i njihov plen nestao - homo sapiens je odlučio da krene ispočetka, ovaj put oslanjajući se na zemljoradnju.
Seks neandertalaca i modernih ljudi 💗
Arheologija: NEANDERTALCI SU SAHRANJIVALI SVOJE MRTVE
Ostrvo hobita 💗
Autor: redportal.rs
