Vojni budžeti evropskih država značajno su doprineli tome da globalna potrošnja na odbranu dostigne istorijski maksimum od gotovo 3 biliona dolara u 2025. godini, uprkos smanjenju izdvajanja Sjedinjenih Država, navodi se u izveštaju Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI) objavljenom u ponedeljak.
Prema podacima, ukupna svetska vojna potrošnja porasla je prošle godine za 2,9% u realnim okvirima i dostigla 2,887 biliona dolara, što predstavlja jedanaestu uzastopnu godinu rasta, uz povećanje globalnog vojnog opterećenja na 2,5% svetskog BDP-a. Stručnjaci SIPRI-ja ovaj trend objašnjavaju nizom aktivnih sukoba i trajnim geopolitičkim tenzijama. Evropa je zabeležila najveći regionalni skok, sa rastom izdvajanja od 14% na ukupno 864 milijarde dolara.
Institut ovaj porast povezuje sa ratom u Ukrajini, tenzijama sa Rusijom, kao i težnjom evropskih zemalja ka većoj samostalnosti u oblasti bezbednosti, uz sve jači pritisak iz SAD da se ravnomernije raspodeli teret unutar saveza.
Članice NATO iz Evrope zajedno su u 2025. godini potrošile 559 milijardi dolara, pri čemu su izdvajanja Nemačke porasla za 24% na 114 milijardi, dok je Španija povećala budžet za čak 50%, na 40,2 milijarde dolara. S druge strane, američka vojna potrošnja smanjena je za 7,5% i iznosila je 954 milijarde dolara. SIPRI ovaj pad povezuje sa odlukom administracije Donalda Trampa da ne odobri nove pakete pomoći Ukrajini, za razliku od prethodnih godina kada je bilo odobreno oko 127 milijardi dolara direktne vojne podrške. Ipak, SAD su nastavile isporuke kroz NATO koordinisani program PURL, pri čemu troškove snose druge zapadne zemlje.
Istovremeno, zvaničnici Pentagona naveli su da Donald Tramp zagovara vojni budžet od 1,5 biliona dolara, namenjen finansiranju novog raketnog sistema Golden Dome, razvoja veštačke inteligencije i izgradnje nove klase ratnih brodova. SIPRI takođe beleži da je Rusija povećala izdvajanja za odbranu za 5,9% na 190 milijardi dolara, dok je Ukrajina uvećala potrošnju za 20% na 84,1 milijardu, što čini čak 40% njenog BDP-a i svrstava je na sedmo mesto u svetu po vojnoj potrošnji. U Aziji, Kina je povećala budžet za vojsku za 7,4% na 336 milijardi dolara, Japan za 9,7% na 62,2 milijarde, a Tajvan za 14% na 18,2 milijarde dolara.
Moskva je više puta kritikovala, kako navodi, neodgovornu militarizaciju Evropske unije, tvrdeći da je usmerena protiv Rusije. Portparol Kremlja Dmitry Peskov ocenio je i da evropska propaganda pokušava da predstavi Rusiju kao „spoljnog neprijatelja“, kako bi skrenula pažnju sa unutrašnjih problema.
ŠKOTI PEŠAČE 25km zbog PIVA 🍻
Autor: redportal.rs
