Većina mladih u Srbiji izjašnjava se kao religiozna, a crkva uživa visoko poverenje pripadnika generacije zed i često je na ovoj skali rangirana odmah iza vojske. Da se Srpska pravoslavna crkva (SPC) već godinama kotira kao jedna od tri institucije kojima mladi najviše veruju – uz vojsku i policiju – ukazuju podaci iz poslednjeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih Krovne organizacije mladih Srbije.
Takođe, podaci iz poslednjeg popisa stanovništva o veroispovesti i nacionalnoj pripadnosti pokazuju da se oko 80 odsto mladih izjašnjava kao religiozno, a od tog broja preko 95 procenata njih sebe identifikuje sa pravoslavljem. Za većinu njih religioznost je usko povezana sa nacionalnim identitetom – biti Srbin za mnoge automatski podrazumeva pravoslavnu veroispovest, čak i ako nisu aktivni vernici.
Da ne treba da čudi podatak da veliki procenat mladih izražava svoju pripadnost pravoslavnoj veri, jer se veronauka uči u školama od 2001. godine, kaže za Politiku psihoterapeut Danilo Mihajlović, docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
- Mnoge mlade osobe utočište prepoznaju u crkvi, jer je porodica često udaljena od Boga i ne može da pruži tu vrstu prihvatanja. Ne bih rekao da su današnji mladi konzervativniji od prethodnih generacija, već su otvoreniji prema veri. Duboko u sebi oni osećaju jedan poziv od Boga, mnogo snažnije od prethodnih generacija kojima je vera bila zabranjivana. Oni pronalaze mnogo dublji smisao sopstvenog života kroz odnos sa Bogom, a većina njih Boga prepoznaje kao ličnost, odnosno zajednicu tri ličnosti. Rekao bih da mladi razumeju da bi se koncept života bez Boga srušio kao kula od karata - kaže naš sagovornik.
On primećuje da je novo stoleće, uprkos pesimističkim i neosnovanim predviđanjima da će 21. vek biti vek bez religije, donelo autentičnu duhovnost.
- Mladi se veoma interesuju za religiju, hramovi su prepuni onih koji dolaze na nedeljne liturgije i sve više njih dovodi svoje roditelje. Mnogi se čude otkud toliko ljudi u Nemačkoj u pravoslavnim crkvama... Mislim da mlade generacije imaju snažnu potrebu za onom ’solju’ o kojoj se govori u Svetom pismu, u kojem se kaže da su ’hrišćani so svetu’ - zaključuje Mihajlović.
Istraživanje agencije „Ipsos” koje je obavljeno početkom ove godine pokazalo je da 22 odsto stanovništva redovno posti, ali je istraživače iznenadio podatak da u uzdržavanju od hrane prednjače mladi – čak 28 odsto pripadnika generacije zed redovno praktikuje post.
Međutim, ovaj podatak treba sagledati u širem kontekstu, jer druga istraživanja svedoče da su rođeni između 1995. i 2010. godine sve više okrenuti vegetarijanskoj ishrani i brizi o životinjama – oni ne jedu meso, jer ne žele da se životinje ubijaju zbog njihove ishrane i zbog samoodrživosti ekosistema. Osim toga, jedan broj njih post često doživljava kao „detoks” tela i uma, ili pauzu od društvenih mreža i digitalnog zagađenja. Zbog toga mnogi od njih poste tokom cele godine, a ne samo uoči velikih verskih praznika.
Studija Fondacije „Fridrih Ebert”, koja nudi širi sociološki uvid u identitet mladih, ukazuje da kod mladih postoji jasna razlika između „deklarativne” i „praktikujuće” religioznosti, odnosno odlaska u crkvu, a većina selektivno bira koje će savete crkve primenjivati u svakodnevnom životu.
Religioznost mladih često je vezana za identitet i običaje, dok je učestalost praktikovanja religijskih obreda manja u odnosu na deklarativno izjašnjavanje. Iako su religiozni, mladi ne stavljaju religiju u vrh svojih životnih vrednosti, među kojima su visoko pozicionirane lična sloboda i siguran posao, ocenjujući njenu važnost prosečnim ocenama.
U kontekstu Balkana, mladi u Srbiji spadaju u grupu sa visokim procentom vernika, zajedno sa njihovim vršnjacima iz Hrvatske i BiH. Podaci govore da samo oko sedam do deset odsto mladih svake nedelje odlazi na liturgije, manje od polovine njih posećuje crkvu samo za velike praznike ili porodične događaje, kao što su slava i krštenje.
Opšti trend povratka tradiciji
Neka sociološka istraživanja pokazuju da, iako je trend povratka tradiciji opšti, intenzitet varira u zavisnosti od dela Srbije. Za Beograd je, primera radi, karakteristična individualna religioznost, a mladi u prestonici češće kombinuju pravoslavlje sa elementima self-help psihologije.
U centralnoj i zapadnoj Srbiji veza između porodice, crkve i lokalne zajednice je najčvršća, a odlazak u crkvu često predstavlja kolektivni čin i stvar vaspitanja.
Za Vojvodinu je karakterističan multikonfesionalni pristup, a zbog mešovite sredine, religioznost je često svedenija, ali postoji visok stepen poštovanja prema verskim praznicima različitih zajednica. U južnoj i istočnoj Srbiji religioznost je prožeta narodnim običajima, a mladi u ovim krajevima često spajaju crkvena učenja sa lokalnim verovanjima i običajnim pravom.
Pravoslavni influenseri
Psiholozi primećuju da nakon pandemije virusa korona i usled globalne nestabilnosti, mladi sve češće traže odgovore u veri, a crkva se doživljava kao „utočište” od stresa i anksioznosti koja je danas prisutna kod skoro svake druge mlade osobe u Srbiji.
Religija mladima nudi jasnu strukturu i osećaj pripadnosti u svetu koji doživljavaju kao nepredvidiv. S obzirom na to da su društvene mreže postale primarni izvor informacija za mlade, one su značajno oblikovale način na koji oni praktikuju i doživljavaju religiju.
Društvene mreže su demokratizovale religijski diskurs, ali su ga i vizuelno prilagodile trendovima, pa se na „Tiktoku” i „Instagramu” pojavio novi talas „pravoslavnih influensera” – mladih monaha i teologa koji kroz kratke forme u vidu „rilsova” odgovaraju na svakodnevne dileme mladih. To je približilo crkvu generaciji zed, čineći religiju „manje formalnom, a više primenljivom”.
Predlozi za SAVRŠEN jednodnevni praznični izlet ☝️
Autor: redportal.rs
