Obučen i očešljan, po poslednjoj modi, sa đinđuvama kao mlada pred venčanje ✨✨✨

U popularnoj kulturi često su prikazani kao nemilosrdni ratnici, koji iznad svega uživaju u pljački i silovanju. Ta reputacija nije nimalo bez osnova, ali je ipak samo deo cele predstave.

Da krenemo redom.

1. IME

Kao i većina stvari koja se tiču istorije stare više od milenijum, i poreklo imena ja dosta diskutabilno. U starom skandinavskom jeziku, tzv. norse, reč koja se pojavljuje je vikingr i ona označava osobu. Pored nje postoji i reč viking, koja označava rad, tj. određeni posao.

Kako objašnjava Jan Bil, profesor vikinške arheologije i kustos muzeja u Oslu:

Skandinavci nikada za sebe nisu govorili da su vikinzi, niti su ikada obeležavali neku grupu tim identitetom. Reč je pre označavala određenu aktivnost, pljačkanje ili osobu koja je to činila. Ali nažalost, danas je ustaljena praksa da se svako ko je skandinavskog porekla odmah okarakteriše kao viking.

2. BUDIZAM I KANABIS

Osim pljačke, vikinzi su bili i vrsni trgovci koji su iskovali enormnu mrežu kontakata od Kaspijskog mora pa sve do Grenlanda. Ipak, vikinzi su bili prvi Evropljani u Americi, stigavši tamo 5 vekova pre Kolumba.

Predmeti koji su sačuvani iz velikih pogreba i koji su uključivali čitave brodove, od kojih se 3 nalaze u muzeju u Oslu, nedvosmisleno pokazuju koliki je bio opseg vikinških putovanja i njihovih trgovačkih mreža.

Među desetinama predmeta je bila i kožna torbica, puna kanabisa, koja je otkrivena na jednoj od žena sahranjenih u velikom vikinškom grobu u Osebergu.

Otkriveno semenje bilo je verovatno za uzgoj i procesuiranje biljke u tekstil i kanap, ali ne možemo nikako isključiti da su tu bile takođe i iz rekreacionih i medicinskih razloga.

Drugi češći nalazi su tekstili i perle sa orijenta, kao i novac iz arapskog sveta - često izlomljen na deliće jer ih nisu koristili kao sredstvo plaćanja budući da su imali veliki i uniformni postotak srebra u sebi.

Povrh svega, na švedskom ostrvu Helgo pronađena je velika statua, ni manje ni više, nego Bude. 😂

3. DRAKKAR

Za reč drakkar se često pretpostavljalo da je staroskandinavska reč za brod, tačnije posebnu vrstu vikinškog broda sa velikim zmajem na pramcu. Ali neki istoričari insistiraju da je izraz skorijeg datuma, zapravo da je iz 19. veka i da je inspirisan novovekovnom švedskom reči za zmaja, koja je drake u jednini i drakar u množini.

Reč je veoma slična, ali ne i identična, onoj koja je korišćena za brod pre više od milenijuma.

Kako objašnjava Jan Bril:

Postoji 7 instanci u starim tekstovima gde Skandinavci imenuju svoje brodove imenima poput drekki, drekar i sl. Posebno u pesmama iz vikinškog doba.

Ipak, istoričari su saglasni da su vikinzi posedovali svoj ultralaki i munjevito brzi brod, koji je mogao da se kreće i uz pomoć vesala i pomoću jedra, koji je bio osposobljen kako da prelazi okeane i mora tako i da sa lakoćom plovi i po svim vrstama reka zbog svog plitkog gaza.

4. NEMA ROGOVA

Nažalost, slike i stripovi, poput Hogara Strašnog, daleko su od realne istine. Prema Kamiliji Sesil Ven, arheologa sa Univerziteta u Oslu, vikinzi su bili daleeeko glamurozniji od toga:

Njihova odeća je bila prepuna boja. Obožavali su nakit i drago kamenje. Posvećivali su mnogo vremena svom izgledu. Kupali su se i čistili svoju kosu i bradu regularno. A što se tiče šlema sa rogovima, to je samo produkt 19. veka. Apsolutno nijedan šlem vikinškog doba nema rogove na sebi.

Ova greška je nastala zbog ideje kostimografa Karla Emila Doplera, koji je za operu Prsten Nibelunga Riharda Vagnera dao vojnicima šlemove sa rogovima.

5. ZDRAVICE

Gromoglasni smeh pretrpanih dvorana, uz pečeno meso koje se pre meri na metričke tone nego na kilograme, i u uz hektolitre medovine, koja se uvek pila uz zdravicu sudaranjem rogova, gde je moralo da pređe malo tečnosti iz jedan u drugi rog. Zašto? To je bio jedini način da se zna da niko nikoga neće da otruje.

Kul priča, ali urbana legenda. Ne postoji nijedan pomen ovog običaja kod vikinga.

Takođe, vikinzi nisu pili iz lobanja svojih neprijatelja. 😢

Autor: redportal.rs