Kako napreduje razvoj veštačke inteligencije, sve češće se postavlja pitanje: može li mašina jednog dana ispuniti biološku definiciju života? Da bismo to razumeli, moramo znati šta podrazumevamo pod životom.
Biološki gledano, živi organizmi imaju sposobnost metabolizma, rasta, reprodukcije i adaptacije putem evolucije. Veštačka inteligencija, koliko god sofisticirana bila, nema sopstveni metabolizam niti biološku strukturu. Ona ne raste niti se razmnožava na način na koji to čine ćelije.
Ipak, granice postaju zamagljenije. AI sistemi uče iz podataka, prilagođavaju se novim informacijama i mogu donositi autonomne odluke. U oblasti sintetičke biologije i robotike razvijaju se sistemi koji kombinuju biološke i digitalne komponente, što dodatno komplikuje pitanje.
Da li je adaptivnost dovoljna da nešto nazovemo živim? Većina naučnika smatra da nije. Inteligencija i život nisu isto. Moguće je imati inteligentan sistem bez bioloških procesa koji definišu organizam.
Za sada, veštačka inteligencija ostaje alat, izuzetno napredan, ali bez biološke autonomije. Ipak, kako tehnologija napreduje, filozofska i naučna rasprava o granici između živog i veštačkog biće sve intenzivnija.
Zabranjuju se ENERGETSKA PIĆA mlađima od 16 godina 🍸
EVROLIGA ponovo u centru pažnje: ZVEZDA dočekuje EFES 🏀
Autor: Balša Stupar
