Svet je ušao u eru "globalnog bankrota vode", koji već ugrožava milijarde ljudi i predstavlja ozbiljnu pretnju miru i društvenoj stabilnosti, upozorava novi izveštaj Ujedinjenih nacija.
Prema nalazima izveštaja, čovečanstvo decenijama troši i zagađuje vodu brže nego što priroda može da je obnovi - u rekama, zemljištu, podzemnim rezervoarima i močvarama. Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju topljenjem glečera i ekstremnim smenama suša i poplava.
Autor izveštaja, profesor Kaveh Madani sa Univerziteta UN, upozorio je da su mnogi vodni sistemi već prešli tačku oporavka. Danas 75 odsto svetske populacije živi u zemljama sa ozbiljnom nestašicom vode, dok se oko dve milijarde ljudi nalazi na tlu koje tone zbog kolapsa podzemnih voda.
Izveštaj navodi da su sukobi zbog vode naglo porasli - sa 20 u 2010. godini na više od 400 u 2024. Velike reke poput Kolorada u SAD ili sistema Marej-Darling u Australiji više ne stižu do mora, dok su gradovi poput Čenaja, Kejptauna i São Paula već doživeli takozvani "dan nula", kada su ostali bez vode. Polovina najvećih svetskih jezera se smanjila od 1990-ih.
Oko 70 odsto slatke vode koristi se u poljoprivredi, a više od polovine svetske hrane proizvodi se u područjima gde su zalihe vode nestabilne ili u opadanju, što ima globalne posledice po snabdevanje hranom. Istovremeno, uništene su močvare veličine cele Evropske unije, dodatno smanjujući prirodne rezerve vode.
Ujedinjene nacije pozivaju na potpunu promenu načina upravljanja vodom - smanjenje potrošnje, prilagođavanje poljoprivrede i industrije, kao i podršku zajednicama koje će zbog toga morati da menjaju način života.
- Ne možemo vratiti nestale glečere, ali možemo sprečiti dalje gubitke - poručio je Madani, upozorivši da je voda postala jedan od ključnih faktora globalne bezbednosti.
Autor: Redportal.rs
