STELLANTIS UPOZORAVA: Zabrana SUS motora pogrešan potez za Evropu 🚗⚠️

Prisilno usvajanje električnih vozila „može da ubije industriju“

Tokom ove godine Evropska unija potvrdila je svoj stav o postepenom ukidanju prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine. Međutim, presuda nije nepromenljiva, jer se o obećanju o nultoj emisiji izduvnih gasova još uvek raspravlja. Početni plan bio je da se predlog preispita 2026. godine, ali to je pomereno za sledeći mesec. Iz očiglednih razloga, većina proizvođača automobila je protiv ove mere, a Stellantis je poslednji koji se oglasio.

Dekarbonizacija

U intervjuu za Politiko, predsednik automobilskog konglomerata, Džon Elkan, rekao je da bi EU trebalo da preispita i dozvoli motore sa unutrašnjim sagorevanjem i nakon 2035. godine. Posebno se osvrnuo na plug-in hibride i električna vozila sa produženim dometom, u kojima benzinski motor služi kao generator za punjenje baterije. Elkan, koji je ujedno i predsednik Ferarija, vidi budućnost alternativnih goriva kao još jedan put ka dekarbonizaciji, piše Motor1.

Ali čak i pre predloženog krajnjeg datuma 2035. godine, proizvođači automobila koji prodaju vozila u Evropi suočavaju se sa drugim ciljevima. Moraju se pridržavati progresivno nižih emisija iz voznog parka, smanjujući ih za 15 odsto za period 2025–2029. u poređenju sa periodom 2020–2024.

EU je prvobitno želela da proizvođači automobila dostignu novi cilj do kraja ove godine, ali je od tada dala više vremena. Sada moraju imati prosek od 93,6 g/km u periodu 2025–2027. umesto da se pridržavaju strogih godišnjih ograničenja.

Prepreka

Sledeća prepreka dolazi 2030. godine za period koji traje do kraja 2034. Kompanije će morati još više da smanje emisije iz svog voznog parka, dostižući samo 49,5 g/km. Elkan želi da EU da proizvođačima automobila više vremena za usklađivanje. Umesto da moraju ispunjavati stroži godišnji cilj počevši od 2030. godine, predsednik Stellantisa smatra da bi industriji trebalo dozvoliti da usrednjava emisije tokom pet godina (2028–2032).

Lako je shvatiti zašto se Stellantis i drugi veliki proizvođači automobila protive prisilnoj prodaji samo električnih vozila. Električna vozila su do septembra držala samo 16,1 odsto tržišnog udela u Evropskoj uniji, prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA). Dostizanje 100% udela za devet godina veoma je nerealno i izazvalo bi haos u celoj industriji, dovodeći u opasnost ogroman broj radnih mesta.

Pre nekoliko meseci, glavni tehnološki direktor BMW-a, Joakim Post, rekao je da prisilno usvajanje električnih vozila „može da ubije industriju“.

Njegova izjava ponovila je slično upozorenje izvršnog direktora Mercedesa, Ole Kaleniusa, koji je tvrdio da evropska automobilska industrija „punom brzinom ide prema zidu“ ako zabrana SUS motora ostane na snazi.

Električna vozila

Udeo električnih vozila u ukupnoj prodaji u 27 zemalja EU verovatno će se povećati u narednim godinama. To nije samo proizvoljna pretpostavka, već obrazovana procena zasnovana na prilivu nadolazećih pristupačnih modela. Reno je upravo predstavio Tvingo ispod 20.000 evra, a Folksvagen će predstaviti ID Polo od 25.000 evra 2026. godine, a zatim i manji model od 20.000 evra 2027. godine.

Naravno, postoji i sve veća konkurencija od pristupačnih kineskih električnih vozila, a tradicionalni proizvođači automobila pokušavaju da im pariraju modelima po povoljnim cenama, poput Stellantisovog Sitroena ë-C3, za manje od 20.000 evra.