Rano ustajanje se godinama smatra simbolom discipline, uspeha i dobre radne etike. Ipak, savremena istraživanja iz oblasti zdravlja i produktivnosti ukazuju da ovaj obrazac ne odgovara svima, a kod određenog broja ljudi može imati i negativne posledice po zdravlje.
Stručnjaci upozoravaju da obavljanje zahtevnih radnih zadataka pre 10 časova ujutru može nepovoljno uticati na organizam, naročito kod osoba koje prirodno nisu jutarnji tip. U tom periodu mozak još uvek ne funkcioniše punim kapacitetom, nivo hormona stresa, kortizola, često je nestabilan, a telo se i dalje oporavlja od noćnog odmora.
Posledice ovakvog forsiranja mogu biti povećan stres, slabija koncentracija, razdražljivost, kao i osećaj mentalne i fizičke iscrpljenosti koji se, ukoliko potraje, može preneti i na duži vremenski period.
Naučna istraživanja pokazuju da je za većinu ljudi najproduktivniji deo dana između 10 i 14 časova. U tom intervalu pažnja, pamćenje i sposobnost donošenja odluka dostižu svoj vrhunac, što ga čini pogodnijim za složenije i odgovornije zadatke.
Stručnjaci ističu da problem često nije u nedostatku discipline ili lenjosti, već u tome što mnogi rade suprotno svom biološkom ritmu. Umesto univerzalnih pravila, savetuje se prilagođavanje radnih obaveza sopstvenom unutrašnjem satu, kad god je to moguće.
Možda niste jutarnji tip, ali to ne znači da ste manje produktivni. Možda samo pokušavate da funkcionišete u pogrešno vreme.
Više od 800 ljudi angažovano na srpskim prugama ❄️❄️❄️
LEGENDARNI BASK slavi 60 godina kluba 🙌
Autor: redportal.rs
