U maju 1997. godine, Neli Ždanova ušla je u jedno od najradioaktivnijih mesta na Zemlji – ruševine eksplodiranog reaktora nuklearne elektrane u Černobilju. Ono što je tamo zatekla promenilo je naše shvatanje života: crna buđ rasla je po zidovima, plafonima i unutar reaktora, na mestima gde bi radijacija trebalo da uništi svaki oblik života.
Još neverovatnije, činilo se da gljivice ne rastu tamo slučajno, već da ih radijacija privlači. Ždanova je otkrila da hife gljivica rastu prema izvorima zračenja, fenomen koji je nazvala radiotropizam.
Melanin kao štit i hrana
Ključ ove misterije leži u pigmentu melaninu – istom onom koji ljudima daje boju kože. Ove gljivice su bile crne jer su im ćelijski zidovi bili prepuni melanina.
Godine 2007, naučnica Ekaterina Dadačova sa Medicinskog koledža Albert Ajnštajn u Njujorku, otkrila je da gljivice bogate melaninom rastu brže u prisustvu radijacije.
- Energija jonizujućeg zračenja je milion puta veća od energije bele svetlosti. Melanin deluje kao pretvarač, pretvarajući zračenje u upotrebljivu energiju za rast - objasnila je Dadačova.
Ovaj proces, nazvan radiosinteza, sugeriše da se gljivice bukvalno "hrane" radijacijom, koristeći je za metabolizam slično kao što biljke koriste sunčevu svetlost za fotosintezu.
Eksperiment u svemiru
Otkriće je privuklo pažnju NASA-e. Galaktičko kosmičko zračenje predstavlja jednu od najvećih opasnosti za astronaute na dugim misijama.
U decembru 2018. godine, uzorci gljivice Cladosporium sphaerospermum iz Černobilja poslati su na Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS). Rezultati su bili zapanjujući: gljivice su u svemiru rasle 1,21 puta brže nego na Zemlji, a sloj buđi debljine samo par milimetara uspeo je da blokira deo kosmičkog zračenja.
Nils Avereš, biohemičar sa Univerziteta na Floridi, ističe potencijal ovih gljivica kao "samoobnavljajućeg štita".
Kuće od pečuraka na Marsu?
Pošto je transport teških materijala (poput metala ili vode) u svemir preskup, naučnici poput Lin J. Rotšild iz NASA-e razmatraju "miko-arhitekturu".
Ideja je da se na Mesecu ili Marsu uzgajaju zidovi i nameštaj od gljivica. Ako se teorija o melaninu pokaže tačnom, ovi zidovi bi mogli da služe kao živi štit koji štiti astronaute od smrtonosnog kosmičkog zračenja, istovremeno se hraneći tom istom energijom.
Baš kao što je crna buđ kolonizovala napušteni svet Černobilja, možda će jednog dana omogućiti ljudima da kolonizuju nove svetove u Sunčevom sistemu.
Autor: redportal.rs
