Dospeli smo u vreme ogoljenog nasilja, kada se civilizacija nalazi u sopstvenom sunovratu. Tankom niti pridržava se za ostatke čovečnosti, da zauvek ne bi nestala u vrtlogu sveopšte laži i pomahnitale ushićenosti nad digitalnim svetom, sve više odvojenim od istinskog sveta - sveta živih, pritisnutih do izdisaja obmanama koje nude moderni robovlasnici, veliki kreatori globalnog "šatora", pod nebom satkanim od "mreža" i budnim satelitskim svemoćnim očima. Čovečanstvo u "usponu", zakržljava u moralnosti koju polako predaje veštačkoj inteligenciji na upravljanje, odričući se tako odgovornosti za svako buduće zlodelo. Istina i laž se mešaju i zbunjuju već zbunjene umove, ideje postaju besadržajne predstave, forme koje prebivaju u nekim eksternim hard-diskovima koji se retko koriste. Užurbanim koracima idemo ka krajnjem cilju, sveopštem utilitarizmu. Ovo je doba konzumiranja banalnih sadržaja, doba kada umetnost, trpeći pritiske svemoguće tehnologije, jedva nalazi svoju svrhu. Stvari se odvijaju kao u Baladi o nerazumlju, koju je trubadur Žan Mešino ispevao pre više od petsto godina:
"Proždrljivost ima svojih jada,
Blud okove ima od svih tvrđe,
Lenost na sve pada poput rđe,
Smatram da je ovaj neveliki uvod bio neophodan kao najava za ono što dalje želim da kažem o slikarstvu Tafila Musovića, a pre svega o poslednjem, novom ciklusu INGLAN IS A BITCH, kojim se ovaj put predstavlja beogradskoj kulturnoj javnosti.
"Ravnodušnost je gutač srca!" - Tafil Musović.
Ponekad mislim da je celokupno delo Tafila Musovića poteklo od njegove odlučnosti da ne bude ravnodušan prema Svetu i da kao umetnik aktivno učestvuje u njegovom sagledavanju. Ugrađujući Sadržaj kao oblik sopstvene autentičnosti, svog poimanja života i sveta, predstavlja nam svoj lični, neuporedivi likovni jezik, ne ugađajući ukusu ravnodušnih, odlučan da njegove slike najpre potresu, a potom i zabole do srži. To je pročišćujući bol, lišen svake patetike.
Zato je Tafilov izbor figuracija. Prožimanje sa Svetom iz hladovine apstrakcije ostaje na nivou misaonog, a kod Tafila se traga za celinom, koja uključuje i srce i krvotok u kome pulsira žila Sveta, saosećajnost sa potlačenim, obespravljenim, žigosanim i odbačenim. Tafilove teme su bolne i tragične ljudske sudbine, pred kojima naša savremenost okreće glavu, ušuškana u svoj komformistički pejzaž. Kroz izraženi, ekspresivni kolorit upotpunjuje se nevidljivi dijalog likova, u formi diptiha, ponekad i triptiha; teče jedna nezaustavljiva priča o arhetipskom susretu dobra i zla. U užem kontekstu, zlo i dobro poprimaju svoje likove sa izraženim karakterima, koji nam se direktno obraćaju. Emotivna tragika i iskonska patnja ranjivog i bičevanog Afrikanca, naspram viševekovnog nasilnika u liku modernog imperijaliste, postaje aksiom za sva dalja razobličavanja.Može se s pravom reći da je umetnik postigao svoj cilj. Potaknuo nas je na razmišljanje. Njegova veština da nas uvuče u svoje delo izmestila nas je iz našeg mikrokosmosa, ili iz preduge uspavanosti, i ponovo smo se zapitali o Svetu. Palestina zauvek, kako je Musović imenovao.
Foto: Tafil Musovic
Poznate NOVE CENE derivata ⛽💸
Autor: Redportal.rs
