Nedovoljan broj vakcina i logistički problemi drastično su usporili napore da se uspori širenje pandemije. Stoga, neki naučnici su izneli predlog da se kao hitna i privremena mera uvede odlaganje revakcinacije, odnosno standardno primanje druge doze nakon 3 nedelje. Time se želi duplirati broj doza koji se može dati ljudima, šireći bar neki nivo zaštite na veći deo populacije. Preporučeni interval primanja druge doze nakon prve je od 21 dan do 28 dana (Fajzer, Moderna), ali prema podacima iz SAD, može se čekati i do 42 dana do primanje druge doze vakcine. Naučnici sa Univerziteta Oksford, koji su razvili vakcine Astra Zeneka, predlažu još veći period čekanja. Po njima, vakcina Astra Zeneka najbolje deluje ako se sačeka čak 12 nedelja na revakcinaciju.
Ostaje pitanje koliko možete da se branite od virusa na samo jednoj dozi? Šta će se dogoditi ako ne primite drugu dozu na vreme? 🤔
ZAŠTO 2 DOZE
Vakcine su dizajnirane da stvore imunološku memoriju, koja omogućava našem imunitetu sposobnost da prepozna i odbije napade virusa čak iako se nikada pre nije susreo sa njim. Većina kovid vakcina izaziva rekaciju u telu plasirajući ili oslabljenu verziju virusa ili njen spajk protein.
Revakcinacijom se cilja stvaranje maksimalne zaštite. Prva doza priprema tzv. memoriju imuniteta, dok je druga doza solidifikuje. Na primer, jedna doza vakcine Fajzer smanjuje rizik kod osobe da se zarazi za 50%, dok Moderna to isto čini ua 80%. Nakon revakcinacije obe vakcine štite 95%, iako se početna efektivnost drastično razlikovala.
DA LI DELIMIČNOM IMUNIZACIJOM POSPEŠUJEMO POJAVU NOVIH SOJEVA KORONAVIRUSA?
Ovo je veoma, veoma ozbiljan problem. U ranoj fazi pandemije bilo je malo pritiska na sam virus, zbog čega je ostao veoma stabilan. Ali sada, pošto je inficirano na milione ljudi, virus se susreće sa jakom imunom rekcijom kod velikog broja ljudi, jer dosta osoba već poseduje antitela. Stoga, pod pritiskom spoljašnjih okolnosti, virus je počeo da mutira.
Virus će se, nevezano od vakcine, menjati. Ali ostaje pitanje: Da li ćemo mi dajući velikom delu stanovništva delimičnu imunizaciju samo još više usloviti virus da rapidno mutira?
Potpuno isto kao kada preterujete sa konzumacijom antibiotika - možete stvoriti rezistente bakterije. Isto tako, poluimunizovane osobe mogu biti mesto neprestanog stvaranja novih sojeva koronavirusa.
Postoje i drugi faktori, koji mogu uticati, kao što su kvantitativan broj virusa u populaciji, na šta direktno utiče vakcinacija.
DA LI DUŽI INTERVAL IZMEĐU 1. i 2. DOZE VAKCINE PODIŽE NJENU EFEKTIVNOST?
Ukratko, moguće je. Sve kovid vakcine nisu jednake i optimum revakcinacije zavisi od svake vakcine pojedinačno. Neke su bazirane na osetljivim mRNA lancima, dok su druge bazirane na stabilnijim DNK, itd.
Astra Zeneka je odličan primer kako je velika razlika od vakcine do vakcine u periodima koji su optimalni za sledeću dozu. Uključivanje različitih perioda revakcinacije u skladu sa preporukama proizvođača bi možda moglo zaista rezultirati maksimalnom mogućom efektivnošću vakcine. Za sada nema dovoljno podataka sa terena.
Autor: Marla Broadfoot / redportal.rs
