Preko 240 novih tipova vakcina spremno za testiranje 🤓

Pre 6 meseci, dok je čitava severna hemisfera Zemlje bila zaključana u borbi sa prvim talasom pandemije, sve oči su bile okrenute ka COVID-19 vakcinama, koje su bile u poslednjem stadijumu kliničkih testova. Sada, godinu dana kasnije, imamo vakcine iz Rusije, Kine, Indije, Velike Britanije i SAD.

Ali koliko god da su impresivne, vakcine najverovatnije neće biti dovoljne da se zaustavi pandemija. Srećom, već je na stotine novih varijanti u razvoju, od kojih se mnoge zasnivaju na novim mehanizmima, te su visoko efektivne, jefine i lakše za distribuciju.

Prema rečima Denija Altmana, imunologa sa Imperijalnog koledža u Londonu:

Ovaj virus će najverovatnije nastaviti da mutira i stoga vakcine koje imamo sada na raspolaganju vremenom neće biti efektivne onoliko koliko mi želimo.

Već su 2 nove varijante virusa registrovane, jedna u Velikoj Britaniji i druga u Južnoj Africi, koje imaju povećan nivo transmisije.

Prema istraživačima sa renomirane klinike Mayo, suviše je rano misliti da smo pobedili pandemiju. Za sada, nijedna vakcinacija nije dosledno sprovedena u određenoj populaciji nakon čega je prošlo dovoljno vremena da bismo registrovali njenu efikasnost na terenu. Pride, vakcine tipa poput Fajzer i Moderna nikada pre nisu korišćene za masovnu vakcinaciju.

I dalje postoji mnogo pitanja na koje ne znamo odgovor. Pitanja poput šta se događa ako osoba koja primi vakcinu pa se ponovo zarazi virusom, da li će u tom slučaju ona imati teži oblik bolesti (što je poznat fenomen)? Ili, šta ako vakcine sprečavaju imunizirane individue da se razbole, ali ne sprečavaju dalje širenje? Pored toga, ljudi širom sveta imaju različite imune odgovore na prisustvo virusa, što znači i plejadu različitih imunih odgovora i na samu vakcinu.

Postoje i drugi problemi, pored navedenih, kao što je npr. problem logistike Fajzera i Moderne, koji trenutno ne mogu u velikoj meri da globalno distribuiraju svoje vakcine. Fajzerova vakcina mora da se čuva na - 70 stepeni Celzijusa u specijalnim zamrzivačima koji koštaju na hiljade dolara.

Sve dok su vakcine osetljive na transport (što je slučaj sa većinom njih), skupe i teške za distribuciju, pandemija će se nastaviti.

Najvažnija stvar u svemu je izdržljivost vakcina. Tačnije, koliko dugo će ljudi očuvati imunitet nakon vakcinacije. U slučaju da se imunitet očuva samo nekoliko meseci, umesto godina, minimalan progres će se ostvariti u sledećih 6 meseci. Do tada možemo biti suočeni sa mnogo virulentnijim formama virusa nego što smo do sada.

Sa druge strane, tehnologija vakcina je napredovala neverovatnom brzinom u poslednjih 15 godina. Postoji preko 240 novih tipova vakcina koji se ovog trenutka testiraju sa ciljem da se što skorije implementiraju.

Samo neke od najnovijih su Self Amplyfying RNA (sposobnost jeftine proizvodnje u velikim količinama), Protein Subunit - NOVAX (može da se čuva na samo 8 stepeni Celzijusa, indukuje masovnu proizvodnju posebnog proteina koji izaziva imunu reakciju tela), Designed Protein Nanoparticle (vakcina dizajnirana da direktno napada receptore virusa pomoću kojih se vezuje i inficira ćelije tela), itd.

Pored novih, postoji i mnoštvo vakcina koje se razvijaju na osnovu starih tehnologija, a koje mogu drastično usporiti širenje pandemije (poput Sinovac Biotech iz Kine).

Ostaje da se vidi koliko će efekta imati ovaj kolektivni poduhvat za proizvodnjom vakcina. Ali sudeći po onome šta se sve sprema, nema razloga da ne budemo optimistični i da se ne nadamo skorom kraju pandemije.

Autor: Zoe Cormier / redportal.rs