Beskrupulozni i nemilosrdni takmičari 🏴‍☠️

Jedno on najvećih takmičenja, a maltane bojeva jeste trka spermatozoida do jajne ćelije. Ako pogledamo koliko zapravo spermatozoida učestvuje (milioni), i ako uključimo činjenicu da u velikoj većini slučajeva može biti samo jedan pobednik - trka ne može a da ne bude okrutna i bespoštedna. 👹

Suština ove trke je mobilnost: spermatozoid koji se kreće brže i bolje ima veću šansu da stigne do jajne ćelije prvi i da je oplodi. Istraživači sa Instituta za molekularnu biologiju Max Planck na primeru miševa pokazali su da je aktivni protein RAC1 ekstremno važan jer je on taj koji daje spermatozoidu sposobnost progresivnog kretanja. Oni koji imaju optimalan broj ovih proteina su u odnosu na one koji nemaju kao olimpijski plivači naspram amatera asmatičara. 🤭

Nova i zanimljiva studija objavljena u PLOS Genetics pokazuje da miševi sadrže u sebi fragment tzv. sebičnog gena. On krši osnovni zakon genetskog nasleđa jer jednima daje 99% šanse za uspeh a druge maksimalno usporava. Taj genetski segment je imenovan kao T-haplotip (t-sperma) koji u sebi nosi genetske varijante. Prvi put je jasno pokazano da miševi koji poseduju ovo nasleđe imaju nemerljivo veću pokretljivost spermatozoida, koji se munjevito kreću napred u poređenju sa drugima.

Pored toga, istraživači su povezali "sebični" genetski segment sa aktivnim RCA1 proteinom. Njegova uloga je slična prekidaču: on prenosi informacije iz spoljašnjosti ćelije u nju. Poznato je da je njegova funkcija da usmerava imune ćelije ka meti, što je verovatno slučaj i ovde - oni su ti koji pomažu spermatozoidu da nepogrešivo "nanjuši" jajnu ćeliju. 😎

Ćelije T-spermatozoida koji nose T-haplotip genetski segment ne samo da poboljšavaju performanse spermatozoida, nego imaju i sposobnost da eliminišu iz trke one spermatozoide koji ih nemaju! Tokom rane spermatogeneze (sazrevanja sperme), određena specifična jedinjenja (faktori) su distribuirani u sve ćelije t-sperme. Ti faktori su suštinski otrov, koji služi da omami regulatorne signale ostalih spermatozoida drastično im obarajući sposobnost kretanja. ☠☠☠

Ukratko, spermatozoidi sa t-haplogrupom eliminišu one koji ih nemaju. Brzo i efikasno. Ona proizvodi otrov masovno i kači sve spermatozoide, ali u isto vreme proizvodi i protivotrov koji funkcioniše samo u t-spermi. Zamislite trku na 100 m u kojoj jedni igrači potruju zajedničku vodu iz koje i oni piju (da bi napravili sebi alibi), ali sebi obezbede protivotrov za pobedu.

Tokom formiranja spermatozoida hromozomi se ravnomerno dele i svaki spermatozoid dobija polovinu genetskog materijala. Ali samo sperma sa t-haplotipom koja nasleđuje kopiju hromozoma sa ovim genetskim segmentom može da proizvede antidot za otrov.

Ipak postoji i negativna strana trovanja suparnika. 😅 Otkriveno je da ako nema u trci i običnih spermatozoida, odnosno ako su svi sa t-haplotipom, proizvodi se previše RAC1 proteina. To apsolutno negativno utiče i na pokretljivost samih spermatozoida t-sperme. Zapravo, oni nisu sposobni uopšte da se pokrenu napred.

Premalo RAC1 proteina drastično smanjuje mobilnost, previše isto.

Što bi Aristotel rekao, tajna života je zlatna sredina. 😊

pročitajte još

Mitovi o PLODNOSTI 😶

Autor: Johannes Van Zijl / redportal.rs