Donošenje Hatišerifa je bio poslednji korak ka prizanjanju postojanja Kneževine Srbije od strane Osmanskog carsava.
Održano je devet konferencija da bi se postigao dogovoru vezi sadržaja najznačajnijeg akta o završetku jednog sumornog poglavlja i početku novog doba za srpski narod. Konačan predlog teksta donet je sultanu na potpisivanje 15. oktobra, a 20. oktrobra beglički efendija je predao srpskim predstavnicima kopiju hatišerifa koju je sultan potpisao bez izmena.
Srbija je ovim dokumentom dobila 6 nahija. Turci koji su imali imovinu na prostoru Kneževine morali da prodaju zemlju Srbima ali pod obavezom da cene budu realne, a bilo im je i zabranjeno da imaju prebivalište na prostoru Kneževine. Takođe, Srbi su imali pravo da naplaćuju carinu u beogradskoj carinarnici osim za proizvode koji su direktno išli za Istanbul.
Visoka Porta (turska vlada) se obavezala da se neće mešati u unutrašnju upravu Srbije, a Srbi su imali pravo da veru upražnjavaju nesmetano dok im je carigradski patrijarh određivao ko će biti episkp i mitropolit. Knez Miloš je priznat za kneza, a dobio i nasledno pravo, tačnije njegov sin je mogao da ga nasledi na prestolu.
Srbi su dobili pravo da otvaraju svoje pošte, bolnice, škole, i štamparije, a srpski trgovci su mogli nesmetano da trguju po teritoriji celog Osmanskog carstva. Ono što je bitno je da nijedan Srbin nije mogao na silu da služi Turčinu.
Knez Miloš je miropomazan u crkvi gde je ispraćen uz zvuke zvona i pucnjavu topova, i narodnim pokličima
Autor: redportal.rs