Grupa naučnika sa Univerziteta Kolorado (SAD) je izdala novo upozorenje čovečanstvu kada je u pitanju mogućnost ostvarivanja Кeslerovog sindroma, koji bi, ako se ostvari, mogao da nas vrati praktično u mračno doba, odnosno otprilike u pedesete godine prošlog veka kada je društveni razvoj u pitanju.
Jasno je da je moderno društvo prepuno tehničkih čuda, od kojih, da budemo iskreni, za mnoge i ne znamo tačno kako rade 😄, a za dosta njih i ne znamo da postoje, ali ipak rade za nas u nekoj pozadini.
Na primer, od korišćenja GPS-a, kako bi avioni mogli u (skoro 😄) minut da stignu na željenu lokaciju, pa do mapiranja vremenskih prlika, koje je neophodno za mnoge industrije, pre svega poljoprivredu, ali i mnogih drugih - mi defintivno živimo u svetu u kojem imamo velike prednosti u odnosu na svoje pretke. I to, u velikoj meri, možemo da zahvalimo velikoj mreži telekomunikacionih satelita koja nas svakodnevno preleće.
Foto: Fotor AI/NZ
Međutim, sve bi moglo biti u velikoj opasnosti ukoliko se ostvari Keslerov sindrom, za šta je izdato novo upozorenje, nekoliko decenija od kad je definisan.
Šta je zapravo Keslerov sindrom?
Keslerov sindrom je scenario koji je prvi put predstavljen kao teorija sad već davne 1978. godine, a kao rezultat hipoteze koju su razvili naučnici NASA naučnici Donald Кesler (Donald Kessler) i Barton Kor Palais (Burton Cour-Palais).
Njihova pretpostavka je bila da ukoliko čovečanstvo nastavi da preplavljuje nisku Zemljinu orbitu satelitima, delovima raketa i ostalim svemirskim letelicama, da bi taj prostor mogao da postane toliko gust za svemirsko smeće, do određene tačke u kojoj bi došlo i do sudara, koji bi onda lančanom reakcijom doveo do niza drugih sudara, što bi na kraju rezultiralo uništenjem najvećeg broja satelita koji su u funkciji.
Foto: Getty Images/NZ
Po njihovoj hipotezi, ukoliko do toga dođe, serija sudara se više ne bi mogla zaustaviti.
- Potrošene rakete, sateliti i drugi svemirski otpad nakupljaju se u orbiti povećavajući verovatnoću sudara sa drugim otpadom. Nažalost, ovakvi sudari stvaraju više krhotina, koji opet stvaraju lančanu reakciju sudara, tako da više krhotina može pokrenuti nove sudare. Ova situacija je poznata kao Кeslerov sindrom - navodi NASA
Novo upozorenje o mogužnosti ostvarenja Keslerovog sindroma izdao je Den Bejker (Dan Baker), direktor Laboratorije za fiziku atmosfere i svemira na Univerzitetu Кolorado, koji ga je saopštio na nedavno završenom sastanku Američke geodifuzne unije u Vašingtonu.
Foto: lasp.colorado.edu/Patrick Campbell / CU-Boulder
Izračunato je da je tokom 2024. oko planete kružilo više od 10.000 aktivnih satelita, od kojih oko 6.800 pripada Ilonu Masku i njegovoj mreži Starlink, a procena je da bi gužva mogla da bude i veća, ukoliko sam Starlink bude ostvaren u potpunosti (da podsetimo, plan je bio da ga čini oko 40.000 satelita).
Međutim, podaci Evropske svemirske agencije (ESA), kažu da pored ovih 10.000 satelita, oko Zemlje takođe kruži i oko 40.500 komada raznog svemirskog otpada koji sa sobom nosi izvestan rizik (odnosno koji imaju najmanje 10 centimetara u nekoj dimenziji).
Njegove proračune je podržao i Dejvid Malaspina (David Malaspina), docent sa istog Univerziteta, koji je rekao da bismo, ako scenario počne da se dešava, prvo trebali da vidimo neku vrstu učestalih sudara u malim količinama.
- Ako Кeslerov sindrom počne da se dešava, prvo bi trebalo da ga vidimo u najmanjim oblicima, kao neku vrstu kratkotrajnih kaskada sudara. To bi trebalo da budu naši 'kanarinci u rudniku uglja' - naglasio je on.
Foto: researchgate.ne/NZ
Tu dolazimo do ključnog pitanja - šta bi se moglo dogoditi ako se Keslerov sindrom ostvari? Suštinski, ako se oko Zemlje dogodi lančana reakcija sudara koja uključuje satelite, ceo ljudski život bi bio promenjen. Za početak, sateliti više ne bi radili, a prvi rezultat bi bili učestali prekidi interneta i Wi-Fi mreža. Takođe, većina telefonskih mreža bi palo, što bi značilo i kraj savremene televizije i GPS-a.
Ako bi se to dogodilo, i sateliti za praćenje vremena bi bili van funkcije ili uništeni, što bi uticalo tačnost vremenske prognoze, što bi opet, izazvalo reakciju u velikom delu sveta kada je u pitanju poljoprivreda, pa i ribolov, da ne spominjemo situacije u kojima je neophodno reagovati na vreme - kao što je predviđanje prirodnih katastrofa.
Dodatni problem bi predstavljala nemogučnost da se lančana reakcija sudara makar uspori, što bi otežavalo lansiranje novih satelita, jer bi bili u konstantnom riziku da i sami ne budu pogođeni krhotinama kojima se više ne bi znala putanja.
Da li se Keslerov sindrom može sprečiti?
Tomas Berger (Thomas Berger), direktor Centra za istraživanje, tehnologiju i obrazovanje o svemirskom vremenu Univerziteta Kolorado, kaže da svemirske agencije svakodnevno beleže oko 1.000 upozorenja o raznim sudarima u niskoj orbiti.
Foto: spacenews.com/NZ
Problem je, kaže Berger, što je svemir nema nikakav zakon koji bi sprečio dalje slanje satelita.
Stoga, najveća pažnja je okrenuta ka načinima skupljanja i recikliranja materijala koji se već nalazi u svemiru, da bi se, u krajnjoj liniji, neki od njih potencijalno ponovo koristili za nove projekte. NRazmatrano je i sagorevanje predmeta u atmosferi, što je tehnički moguće, ali ova metoda nosi svoje rizike, budući da bi tako nešto oštećivalo ozonski omotač.
Ono oko čega se naučnici definitivno slažu jeste - da bi moralo da se deluje brzo. S tim što, naravno, to mogu samo oni koji imaju sredstva i političku moć, tako da se oni trenutno mogu smatrati i za najodgovornije i kada je ova opasnost u pitanju.
Foto: Fotor AI/NZ
Iran: uspešno smo poslali satelit u svemir 🛰️📡
Autor: Tom Earnshaw / Marko Radovanović
