Iskoristili su prirodno blago za svoje potrebe.
Arheolozi su pronašli dokaze da stanovnici Švajcarske proizvode sir od gvozdenog doba. U malom selu smeštenom u alpskoj dolini okruženoj livadama na kojima krave mirno pasu, nalazi se Kaltbah pećina. To je ogroman lavirint hodnika i prolaza koji je nastao pre 22 miliona godina.
Ime Kaltbah je u prevodu hladna reka, i kroz nju prolazi prava reka, koja pomaže u stvaranju idealnih uslova za sazrevanje nekih od najboljih svetskih sireva. To uključuje Kaltbach Le Gruyère AOP, Kaltbach Emmentaler AOP i Kaltbach Le Crémeux.
Na samo pola sata vožnje od Lucerna, ozbiljni ljubitelji sira mogu posetiti ovaj miran predeo ukrašen predivnim jezerima i zelenim brežuljcima kako bi istražili njegovu bogatu istoriju. Ova pećina ima specifične klimatske uslove koji su idealni za zrenje sireva: stalnu temperaturu od oko 12 °C i relativnu vlažnost vazduha od 96 procenata. Ovi uslovi omogućavaju jedinstvenu teksturu i bogat ukus sireva koji se tamo proizvode.
To je u osnovi tipična slika švajcarskog kraja, prošarana tradicionalnim seoskim mlekarama koje proizvode sireve Ementaler i Grijer u određenim područjima AOP (Appellation d’Origine Protegée) koji garantuju visok kvalitet i autentičnost. Međutim, duboko unutar pećine Kaltbah, priče o lokalnim sirevima postaju mnogo zanimljivije.
U pećini, vazduh bogat mineralima, stalna vlažnost i hladna temperatura prave savršenu atmosferu za prirodno starenje sira. Ovaj prirodni proces sirevima daje njihovu prepoznatljivu teksturu i ukus. Međutim, potencijal za starenje ove specifične pećine slučajno je otkriven 1953. godine, kada su meštani bili prisiljeni da tamo skladište svoj sir zbog nedostatka prostora.
Sir u pećini provede i do 300 dana, i pažljivo se čuva od strane podrumskih majstora, koji metodično peru, okreću i testiraju sir. Tokom tog procesa, samo se čista voda i piriodne kulture koriste za negu sireva, a vremenom oni razvijaju karakterističnu tamno-smeđu do crnu boju kore, koja je karakteristika optimalnog prirodnog starenja iz pećinske mikroflore.
Autor: nportal.rs