Slavljenje terora je opasno, ne samo za Jevreje, već i za evropsku demokratiju
Katarina fon Šnurbajn, koordinatorka Evropske komisije za borbu protiv antisemitizma, boravila je prošle nedelje u Srbiji. Tom prilikom obišla je spomenike i stratišta iz Drugog svetskog rata, a u razgovoru za RTS osvrnula se na aktuelno stanje antisemitizma u Evropi i uticaj koji ima rat Izraela sa Hamasom i Hezbolahom, prenosi RTS.
Razgovor sa Katarinom fon Šnurbajn je otvoren pitanjem o sukobu navijača u Amsterdamu, gde su navijače izraelskog fudbalskog kluba Makabi napali domaći navijači. Slične scene videle su se i nekoliko dana kasnije u Parizu, gde su igrale fudbalske reprezentacije Francuske i Izraela.
Kako vidite događaje u Amsterdamu, napad na navijače Makabija? Da li je to čin antisemitizma?
- Verujem da je veoma jasno da ovo nije bio samo čin antisemitizma, već je čak i gore od toga u smislu da se dogodilo „lovljenje“ Jevreja u noći sa četvrtka na petak u Amsterdamu.
Incidenti su očigledno bili planirani na Telegramu. Počinioci su koordinisali napade čak i pre dolaska navijača Makabija u Amsterdam. Ne želim da umanjim značaj incidenata koje su izazvali i navijači Makabija, jer ni to nije prihvatljivo.
Ne možemo tolerisati nijedan oblik mržnje. Ali nijedan od ovih incidenata ne opravdava na bilo koji način ovakvo „lovljenje“ Jevreja.
Da li mislite da je antisemitizam u Evropi u porastu od početka konflikta u Gazi?
- Mislim da je antisemitizam eksplodirao nakon napada Hamasa na izraelske civile 7. oktobra. Već 7. i 8. oktobra videli smo slavljenje ovih brutalnih napada na evropskim ulicama. To je apsolutno neprihvatljivo.
Slavljenje terora je opasno, ne samo za Jevreje, već i za evropsku demokratiju. Potom, sa ratom u Gazi i protiv Hamasa, nivo antisemitizma ostao je visok, posebno na internetu, s obzirom na užasne slike koje vidimo iz Gaze, gde su stradali i deca, žene, civili. Ali treba se podsetiti da je sve počelo 7. oktobra.
Da li mislite da ljudi sa antisemitskim osećanjima sada mogu opravdati svoje stavove zbog dešavanja u Gazi? Da li sada mnogi u Evropi koriste situaciju da slobodnije izraze svoj prikriveni antisemitizam pod izgovorom da je to zbog Gaze?
- Tačno je da sada mnogi misle da zbog situacije tamo mogu otvorenije izraziti antisemitske predrasude koje su imali i ranije.
Moramo se pozabaviti tim pitanjima jer je antisemitizam opasan za demokratiju, za naše vrednosti i za evropsku bezbednost, posebno kada vidimo demonstracije na evropskim ulicama koje pozivaju na kalifat. To je opasnost za demokratiju.
Da li to baš potiče originalno od evropskih građana. Šta mislite?
- To je pomešano. Antisemitizam dolazi iz ekstremističkih izvora. Desničarski ekstremisti, levičarski ili islamistički ekstremisti, oni se u mnogim stvarima ne slažu, ali se slažu u mržnji. Trenutno vidimo da antisemitizam dolazi iz muslimanskih krugova i ekstremističkih krugova, ali i s levice od onih koji ne prihvataju postojanje Izraela ili kritikuju cionizam kao koncept. Takođe vidimo antisemitizam i s krajnje desnice, gde je tradicionalno izražavan u rasističkoj formi.
Da li mislite da zbog sukoba u Gazi i umereni ljudi sada skloniji antisemitizmu u većem broju nego ranije?
- Istina je da postoji normalizacija. Stvari koje ne biste rekli pre 7. oktobra sada izgovarate. Međutim, nema opravdanja za to.
Mržnju nećemo proterati mržnjom. Moramo biti jasni da su opravdanja za bilo koji oblik antisemitizma neprihvatljiva.
Kako se borite s tim? Vaš posao je da ukažete na ove stvari i pronađete način kako da ih iskorenite iz javnosti.
- Jedna stvar je da budemo veoma jasni. Imamo definiciju borbe protiv antisemitizma koju je utvrdila Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust, koja vrlo jasno kaže da ne samo da je neprihvatljivo smatrati Jevreje odgovornima za postupke države Izrael već je to antisemitizam.
Ovo mora biti shvaćeno. Ne možemo da prenosimo konflikt na evropske građane. Ne bismo prihvatili to ni u jednoj drugoj situaciji. Postoji i aspekt umanjivanja ili trivijalizacije Holokausta pravljenjem lažnih poređenja, što je oblik antisemitizma koji često vidimo, poput tvrdnji da je način na koji nacisti tretirali Jevreje isti kao i postupci Izraelaca prema Palestincima.
Situacija u Gazi je užasna, već sam to rekla. Ali to nije za poređenje sa onim što su nacisti uradili, ubijajući sve Jevreje do kojih bi došli samo zato što su bili Jevreji.
Mnogi ljudi u Evropi danas bi rekli suprotno od onoga što vi tvrdite. Da li se nalazimo u situaciji u kojoj antisemitizam može proizvesti ozbiljne posledice?
- Ponekad mislimo, a to je neprihvatljiv luksuz, da je borba protiv antisemitizma usluga Jevrejima. Čak i da su samo Jevreji u pitanju, morali bismo da se borimo protiv. Ali mnogo je veće od toga. Antisemitizam je pretnja demokratskim vrednostima koje držimo, vrednostima jednakosti, nediskriminacije i raznolikosti. Ako se ne borimo s tim iz centra društva, ako se ne usprotivimo jer to je aspekt koji moramo da razumemo, da su ekstremisti manjina. Oni su glasni, ali su manjina. I sada je vreme da se većina u centru koja se ne slaže sa ekstremistima koje vidimo na ulicama, usprotivi.
Da li mislite da postoji politička volja u Evropskoj uniji da se zaista bori protiv antisemitizma?
Od kada smo 2021. godine usvojili strategiju EU za borbu protiv antisemitizma i podsticanje jevrejskog života, videli smo značajno povećanje svesti među vladama o antisemitizmu, kao i o tome kako antisemitizam može ugroziti bezbednost i demokratiju. U poslednje tri godine, 23 članice su usvojile nacionalne planove za borbu protiv antisemitizma. Ovo je veliki korak napred, jer znači da se vlade obavezuju da se bore protiv antisemitizma. To je mržnja stara 2.000 godina.
To nije nešto što možemo lako ili brzo okončati. Potrebno je puno volje i odlučnosti, ali verujem da, pridržavanjem vladavine prava i obezbeđivanjem da antisemitizam ne ostane nekažnjen, možemo da ga suzbijemo.
Da li je antisemitizam ako osudite neke postupke države Izrael? Da li mnogi ljudi izjednačavaju državu Izrael i jevrejsku zajednicu?
Prvo – da, to izjednačavanje postoji, ali ako pogledamo šta je antisemitizam, definicija koju je usvojila Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust nama je veoma korisna, jer ona kaže da kritika Izraela, kao i bilo koje druge zemlje, ne može biti antisemitska.
Dakle, možete kritikovati vladu ili postupke; to nije antisemitizam. S druge strane, postoje jasni primeri koji pokazuju kada je antisemitizam prisutan. Već sam pomenula nekoliko. Pored toga, kontekst je važan, pa moramo razmatrati svaki slučaj pojedinačno. Ova definicija nije pravno obavezujuća, što znači da zakon ostaje na snazi.
Sloboda govora nije ograničena jer pravni aspekti ostaju nepromenjeni. Antisemitski čin je nezakonit kada je tako definisan zakonom. Ovo je drugi aspekt zbog kojeg smatramo da je definicija korisna, kao i to što je usvojena u više od 40 zemalja i široko korišćena u civilnom društvu, sportskim klubovima i brojnim organizacijama koje žele da se bore protiv antisemitizma.
Na kraju, da li pratite situaciju van Evropske unije u Evropi i kako vidite situaciju u Srbiji u vezi sa antisemitizmom?
Imala sam zadovoljstvo da provedem dva dana ovde i sretnem se sa jevrejskom zajednicom, jevrejskim organizacijama i predstavnicima vlasti. Moje prvo odredište bilo je Staro sajmište, gde sam odala počast žrtvama Holokausta.
Što se tiče incidenata, srećom, u Srbiji ih nema mnogo u poređenju sa drugim zemljama. Čini se da jevrejska zajednica, kao i srpska i romska zajednica, ovde žive u skladu. Međutim, osećam da je od 7. oktobra prisutan osećaj usamljenosti i nazadovanja u pogledu jevrejskog života. Ovo je izazov, jer antisemitizam može postojati i bez Jevreja, šireći se kroz teorije zavere na internetu, lažne optužbe, a internet nema granice.
Tako da sadržaj takođe dolazi spolja i postaje toksičan kada je u pitanju antisemitizam. Važno je napomenuti da ono što je ilegalno van mreže takođe je ilegalno na mreži. Ovo treba goniti isto kao i sve druge incidente. Važno je da svaki put kada se dogodi antisemitski incident, vlasti reaguju. Čini mi se da su vlasti u Srbiji snažno reagovale na nekoliko slučajeva koji su se desili.
Takođe je važno da se reaguje kada dođe do incidenata na univerzitetima, u školama i u civilnom društvu, te da oni koji su na odgovornim pozicijama reaguju.
Autor: Zoran Stanojević
