U intervjuu za Redportal.rs rukometni trener Akim Komnenić otkriva kada je shvatio da će rukomet biti njegov poziv, kako se navikao na život u Izraelu, svoj pristup radu sa mladim igračima, usavršavanju i edukaciji, kao i poruku mladim trenerima koji tek započinju karijeru ☝️
Akim Komnenić je rukometni trener sa iskustvom rada u nekoliko superligaških klubova u Srbiji, ali i sa međunarodnim iskustvom stečenim u Izraelu. Pored posla trenera prvog tima ekipa u kojima je bio angažovan tokom dosadašnje karijere, Komnenić se bavi i edukacijom, učestvuje na seminarima, javnim treninzima, tribinama i brojnim akcijama koje za cilj imaju edukaciju mladih trenera kao i popularizaciju rukometa kao sporta.
Nakon rada u nekoliko klubova u Srbiji otišli ste u Izrael. Kakvi su Vam utisci o tamošnjem prvenstvu i odnosu prema rukometu? 🤾
Izraelski rukomet je malo potcenjen, ali liga je sasvim korektna, kao i igrači koji nastupaju u Izraelu, ali i u evropskim klubovima. Uzimajući u obzir visok standard i način životnog shvatanja, sport im nije prva opcija, pre svega što sa 18 godina idu u vojsku na dve godine, a nakon toga žele da se ostvare u ozbiljnim poslovima, što im donosi mnogo veću stabilnost za život i stvaranje porodice. Naravno, postoji i manji broj igrača koji igraju u Evropi. Ipak, većina rukometaša koji igraju u Izraelu su dobri igrači, ali skoro svi imaju i stalan posao kao prvu opciju ili eventualno studiraju. Rukomet se dosta razvio dolaskom igrača i trenera iz Evrope, prevashodno sa naših prostora i smatram da su dosta uticali na razvoj rukometa u svetoj zemlji. U svim reprezentativnim selekcijama su na evropskoj sceni ima dosta talentovanih igrača i imaju dosta prostora za još veći napredak. 📈
Šta Vam se najviše svidelo u Izraelu, a na šta ste se najteže navikli? 🤔
Pre svega standard i uslovi za rad i život su ovde odlični. Ništa posebno ne bih istakao da je teško jer sve je to moj izbor. ✅
Kada ste shvatili da će rukomet i definitivno postati Vaš poziv? ☝️
Kada sam prvi put kročio na rukometni teren, a definitivno sa 19 godina kada sam postao trener. ☝️
Imate li sportskog uzora? ✨
Svako ima uzora, to je sigurno, ali ne bih rekao da imam uzora jer težim da ja budem primer, mladima pre svega. Mene lično inspirišu sportske ličnosti koje su posebne i drugačije i to ne samo po uspehu, iako su jedni od najuspešnijih. To su Novak Đoković, Željko Obradović, Svetislav Pešić, Žoze Murinjo, Pep Gvardiola i Dok Rivers, svako na svoj način. ✅
Koja je, prema Vašem mišljenju, najvažnija utakmica na kojoj ste vodili ekipu? 🏐
Svaka poslednja! Na sve utakmice gledam kao najvažnije i takav odnos imam prema svim utakmicama sa željom da to prenesm na svoje igrače. Najviše volim utakmice od velike važnosti i pritiska, to je definitivno, ali uvek tražim da je svaka sledeća utakmica najvažnija i jedino takav odnos može doneti rezultate, razvoj igrača, ekipe i kluba.
Ono po čemu ste bili prepoznatljivi u klubovima u kojima ste radili u Srbiji je, između ostalog, davanje šanse mladim igračima. Koliko je rad sa mladima važan, naročito u domaćem rukometu? 💪
Hvala na pitanju. To je nešto što me najviše ispunjava i inspiriše. To shvatam kao svoju obavezu i najveću motivaciju. Vrlo lako zaboravimo da smo i mi bili mladi i koliki uticaj imaju ljudi u našoj blizini. U sportu trener je centralna ličnost u razvoju igrača. Rad sa mladim igračima je najvažniji u svim klubovima i rukometnim savezima, tako bi barem trebalo da bude. Smatram da svaki klub i savez moraju da ulažu najviše u rad sa mladima, jer je to ispravan put u svakom smislu i jedini pravi put i obaveza sporta uopšte. 🤾
Šta smatrate najvećim uspehom u dosadašnjoj karijeri? 🏆
Smatram da je upravo prethodno pitanje odgovor. Za sve godine mog rada, moj najveći uspeh smatram rad sa mladim ljudima gde sam težio da ih učim rukometu, životu, i da je sport način života, kao i da utičem na njih na najbolji mogući način da se razvijaju, radom i ličnim primerom. 💪
Na simpatizere klubova u kojima ste radili u Srbiji ostavili ste izuzetno pozitivan utisak, pa mnogi nastavljaju da prate vašu karijeru. Da li i Vi stignete da ispratite rezultate svojih bivših klubova? 📺
Svakako da pratim rukomet uopšte na svim nivoima, a klubove u kojima sam radio posebno i uvek ću imati posebnu emociju prema svakoj hali, igračima, navijačima i gradu gde sam radio. Smatram da je to privilegija svakog trenera. 🤝
Foto: Instagram.com
Koji deo treninga Vam je omiljeni, a koji baš i ne volite? ✅
Volim svaki sekund treninga i uživam u radu. Ako bih morao da istaknem određeni deo treninga onda je to uvodno pripremni deo gde može da se pokaže kreativnost i uticaj na individualni razvoj. Ne postoji ni jedan deo treninga koji ne volim. ☝️
Kafa ili čaj? ☕
Kafa nikada, a čaj uvek. ✅
Domaća ili strana muzika? 🎶
Pre svega domaća muzika, a može i strana. 🎵
Holivud ili domaća kinematografija? 🎞️
Zavisi od raspoloženja, ali najviše se opustim uz domaće filmove. 📺
Vaš sajt Rukometni trener popularan je kod mnogih trenera u Srbiji. Takođe ga prate i igrači, kao i ostali ljubitelji rukometa. Možete li nam reći nešto više o tom sajtu? 💻
Hvala i na ovom pitanju. Ja sam neko ko zaista voli svoj posao puno, ponekad kažem sebi da sam se i previše posvetio trenerskom pozivu. Sajt sam osmislio iz razloga da bih mogao da pružim priliku da se malo više čuje o trenerima, a tako i za trenere da mogu da nadju određene stručne radove radi usavršavanja. Sajt postoji već 12 godina i nadam se da treneri zaista prate objave i da se osete barem malo bolje u svetu gde trener nije baš najvažnija ličnost. ✅
Ako ovaj intervju čita neki mladi budući rukometni trener, šta biste mu ovom prilikom poručili? 🤝
Da bi ova poruka imala smisla, ne mogu da se ne osvrnem na život trenera. Previše odricanja, davanja, a ne puno toga zauzvrat da se dobije. U sportu po svim parametrima i principima trener bi trebalo da bude centralna ličnost i najvažnija osoba u sistemu sporta. U skladu sa time, moja poruka bi bila sledeća: "Uz neprestano ulaganje u svoje znanje borite se i za položaj trenera u sportu, pre svega svojim primerom i radom, a najviše principima. Trenerski posao je velika privilegija i obaveza, pre svega prema mladim ljudima". Za kraj jedna rečenica mog omiljenog profesora Vladimira Koprivice: "Biti svestan svog neznanja, veliki je korak ka znanju":☝️
Autor: Balša Stupar
