U samom nazivu izložbe Distrakcije, umetnica Marija Labudović Pantelić koristi množinu upućujući na mnoštvo oblika ispoljavanja ove imenice, to jest pojma koji nam govori o radnji ometanja naše pažnje ili aktivnosti.
Sve učestalije distrakcije, koje se dešavaju u različitim sferama našeg polja delovanja, iziskuju i najrazličitije pojedinačne ili kolektivne strategije, kako bi se umanjio njihov loš rezultat i posledica. Ovaj sve aktuelniji društveni problem vrlo logično nametnuo se kao tačka razmišljanja jedne savremene umetničke prakse, Marije Labudović Pantelić.
Promišljanje ove teme deo je njenog doktorskog umetničkog projekta Dijalog ̶ intermedijalni odnos tekstila i fotografije. Diverzitet samog pojma omogućava lepezu mogućnosti koje umetnica vešto koristi da izrazi svoju dilemu ili zapažanje. Svaku ideju koju umetnica promišlja, otkriva i razotkriva, pokušava da reši kroz različite umetničke postupke, medije i materijale. Time usložnjava celu izložbu, nudeći nekoliko segmenata, prilazi tematici iz više uglova, a opet dajući posmatraču slobodu da postavi sopstvenu perspektivu posmatranja i zaključivanja.
Foto: Foto/Marija Labudovic Pantelic
Zajednički imenitelji svake particije su svila, fotografija i crtež kao fizički nosioci rada, dok bi mislenost radova tretirala sećanje, kroz prizmu trajanja, osvešćivanja, svesnosti, intuitivnosti, promenljivosti, odsutnosti i prisutnosti. Paralelno sa svim umetničkim procesima kojima se od početaka Marija bavi, teče i njeno neprestano bavljenje ili korišćenje fotografije, kao beleženje i prikupljanje građe, koja će u nekom trenutku biti inkorporirana u neki od njenih aktuelnih procesa. Time ona neprestano prožima likovno i primenjeno, idejno i materijalno, prisutno i zaboravljeno. To dnevno i trenutno zapažanje postaje deo beskonačnog i univerzalnog, kako u radu tako i u sećanju.
Rad Poema referira na postupak i efekat poezije, gde se kadrovi poput stihova smenjuju, izazivajući prilično apstraktne i intuitivne misli, iako ispred sebe imamo konkretne slike, one dišu dinamikom slobode i proizvoljnosti kojom ćemo ih tretirati. Temu prirode iz ugla čoveka i njihovog odnosa konkretnije obrađuje u ciklusu Plavo i ciklusu Simbiosis, gde govori o artificijelnom kroz crtež i prirodi kroz fotografije pejzaža. Pokušava da izoluje segmente fotografije, iscrtavajući ih koncem koji se lako izvlači.
Foto: Foto/Marija Labudovic Pantelic
Kroz ciklus Consequences, koji tekstualno aludira na posledice, možemo doći do potencijalnog zaključka. Matematički proračuni i znanstvenost često ne mogu biti potpuno sprovedeni u delo, što Marija potvrđuje svojim radom. Geometrijske forme i proračuni su gotovo neizvodljivi u tekstilu, vidljivo je u krajnjoj izvedbi i vrlo nepreciznim ivicama ove krstaste forme, koja bi trebala formirati savršenu mrežu kocke.
Ona istražuje temporalnost sećanja, virtuelni prostor uma, nijansiranost naših slika koje pripadaju memoriji u negativu ili pozitivu. Prizori naših misli obesmišljavaju našu potrebu za konačnošću i posedovanjem sećanja, drveća ili osoba.
Izložba počinje od 8. oktobra i traje sve do 19. oktobra.
Objavljene NOVE cene goriva ⛽
Autor: Redportal.rs
