Drveće ima posebno mesto u narodnim verovanjima i tradicijama širom sveta, pa tako i kod nas. Oduvek su ljudi drveću pripisivali magijska svojstva, smatrajući ga simbolom snage, mudrosti, i povezanosti sa duhovnim svetom.
Jedno od najpoznatijih verovanja vezanih za drveće jeste da je hrast sveto drvo. U srpskoj tradiciji, hrast se povezuje sa bogom Perunom, slovenskim božanstvom groma i munje. Verovalo se da hrast poseduje zaštitničku moć, zbog čega su mnogi domovi i svetilišta bili podignuti u njegovoj blizini. Na Badnji dan, običaj je da se u kuću unese badnjak, najčešće od hrastovog drveta, koji simbolizuje zdravlje i blagostanje.
Jasen se smatrao drvetom koje povezuje nebo i zemlju. Prema narodnim predanjima, uz jasen su se okupljale vile i druga mitska bića. Smatralo se da se odsečeni komadići jasenovog drveta mogu koristiti kao amuleti za zaštitu od zlih sila.
Lipa je takođe bila posebno poštovana, pre svega zbog svojih lekovitih svojstava. U mnogim selima, drvo lipe bilo je središte okupljanja i obreda, jer se verovalo da pruža zaštitu od bolesti i zlih duhova.
Vrba je imala specifičnu ulogu u narodnim običajima. Grane vrbe korišćene su u obredima za prizivanje kiše, ali i kao zaštita od groma. Posebno su bile popularne vrbove grančice za Uskrs, koje su simbolizovale obnovu i plodnost.
Narodna verovanja u vezi sa drvećem ne predstavljaju samo deo folklora, već i svedočanstvo o dubokoj povezanosti ljudi sa prirodom. Ova drevna verovanja čuvaju uspomenu na vreme kada je drveće bilo mnogo više od običnog biljnog sveta – bilo je izvor snage, zaštite i duhovnog mira.
PROMAJA: Od narodnog verovanja do stvarnih rizika 👀
NARODNA VEROVANJA: Šta dan rođenja govori o vama? 👶🤔
Rumunija plaća vlasnicima šuma da ne seku drveće 🌲💰
Autor: Balša Stupar
