KONJI su se RAŠIRILI širom Evroazije ZBOG LJUDI 🐎

Genetika i arheologija potvrdile da su ljudi glavni činioc širenja

Pre oko 4.200 godina, u trećem milenijumu pre nove ere, ljudi iz zapadnih stepa Rusije započeli su novu eru ljudske istorije time što su svoj život neraskidivo vezali za drugu životinju - za konja. Skorašnja istraživanja pokazuju da je, u ovom periodu, broj domestifikovanih konja koji su uzgajali ljudi rastao dramatično brzo, što je dovelo do promena bez presedana. Konj ne samo da je ubrzao linije komunikacija i trgovinu širom Evroazije, nego je bio i katalizator razmene i interakcija mnogih zajednica i dalekih kultura.

Svaki domaći konj širom planete, bilo da je gigantski konj za vuču, plećati ratni konj, trkač bez premca ili maleni poni poreklom je iz istog regiona ruske stepe. Ova činjenica je bila poznata dugo vremena, ali naučnici nisu nikako mogli da se usaglase oko tačne hronologije kada su konji domestifikovani.

U skorašnjoj studiji veliki međunarodni tim istraživača kojim je koordinisao Ludovik Orlando direktor Centra za antropobiologiju i grnomiku u Tuluzu, analizirao je 475 genoma antičkih konja da bi odredio u kom trenu su ove životinje prvi put ukrštane uz uticaj ljudi. To su uspeli tako što su sakupili arheološke ostatke konja širom evrazijskog kontinenta, nakon čega su kombinacijom radiokarbonskog datiranja i DNK sekvenciranja napravili hronologiju promena u genomu. Drugim rečima, stvorili su sliku genetskih transformacija koje su iskusili konji u kontekstu pojave domestifikacije i jahanja konja.

Kako objašnjava Pablo Librado, naučnik sa Instituta za evolutivnu biologiju u Barseloni:

Na konjima sam počeo da radim pre oko deceniju. U to vreme imali smo tek šačicu očuvanih prastarih genoma konja. Sa novim analizama, sada posedujemo nekoliko stotina. Posebno nam je bilo važno da otkrijemo razvoj domestifikovanog konja u centralnoj Evropi, Karpatima i Transilvanijskom basenu sobzirom da je taj region krucijalan u debatama koje se tiču domestifikacije konja i velikih migracija iz stepe pre oko 5.000 godina.

Librado i njegove kolege fokusirale su se na tri indikatora domestifikacije konja u svojim podacima. Kao prvo, tražili su kada su se potomci domestifikovanih konja prvi put počeli širiti van njihovih matičnih teritorija. Potom su pokušali da tačno odrede kada je počeo veliki polet u uzgoju konja, što su učinili rekonstrukcijom populacije i demografije konja tokom trećeg milenijuma pre nove ere.

Na kraju tim je identifikovao i značajne promene u reproduktivnim ciklusima konja, što je suštinski kao otisak prsta i dokaz upliva uzgajivača.

Kada se sklope svi podaci postaje jasno da se pre oko 4.200 godina domestifikovani konj počeo uzgajivati u ogromnom broju kako bi se odgovorilo na velike zahteve širom kontinenta. Dokazi ukazuju da je ovo najraniji trenutak kada bi do njega moglo doći, nikako ranije. Drugim rečima pre 4.200 godina je tren početka kretnje konjem koji poznajemo i danas, početag nečega što se u svom punom potencijalu održalo sve do početka 20. veka.

Jedan od pitanja koji nas je mučio je bila brojčana veličina uzgoja konja. odnosno, kako je moguće da je tako značajan broj konja uzgojen iz tako malog regiona domestifikacije i kako je on uspeo da odgovori na ogroman skok potražnje za ovom životinjom do drugog milenijuma pre nove ere?

Sada imamo odgovor. Uzgajivači su kontrolisali parenje i porođaj toliko dobro da su uspeli da prepolove interval između dve generacije konja. Prosto rečeno, uspeli su da ubrzaju proces uzgoja, čime su u proseku duplirali broj konja koji se rađao.