Maraton na Olimpijskim igrama 1904. godine, održanim u Sent Luisu, SAD, ostao je upamćen kao jedan od najneobičnijih i najkontroverznijih događaja u istoriji Olimpijskih igara. Ove Igre su bile deo Svetske izložbe koja je obeležavala stogodišnjicu kupovine Luizijane, a takmičenja su bila razvučena tokom nekoliko meseci uz organizaciju daleko od savršene.
Maraton je održan 30. avgusta 1904. godine, na stazi dugoj 40 kilometara, što je nešto kraće od današnjih maratonskih trka koje iznose 42,195 kilometara. Vremenski uslovi su bili izuzetno nepovoljni. Temperature su dostizale preko 32°C, a staza je bila prašnjava, neravna i prolazila je kroz seoske puteve prekrivene kamenjem i prašinom. Ovi uslovi su značajno otežali trkačima.
Trka je bila ispunjena kontroverzama i neobičnim događajima, koji su je učinili nezaboravnom. Prvi takmičar koji je prešao ciljnu liniju bio je Amerikanac Frederik Lorc. Međutim, nakon što je dočekan kao pobednik, otkriveno je da je tokom trke veći deo puta prešao automobilom. Lorc je tvrdio da je to bila šala, ali je ipak diskvalifikovan. Njegovo prevarantsko ponašanje izazvalo je veliku pometnju među prisutnima.
Pravi pobednik trke bio je Tomas Hiks, takođe Amerikanac, ali njegova pobeda nije bila bez kontroverzi. Hiks je tokom trke bio na ivici kolapsa i nekoliko puta mu je davan strihnin (otrov za pacove) u kombinaciji sa brendijem. U to vreme nije postojala regulativa protiv dopinga. Ova kombinacija je bila izuzetno opasna i danas bi bila strogo zabranjena. Na kraju je uspeo da završi trku, ali u vrlo lošem fizičkom stanju, doslovno nošen preko ciljne linije od strane svojih trenera.
Jedan od najzanimljivijih učesnika bio je Kubanski poštar Feliks de la Karidad Karvahal i Soto, poznat kao Andarin Karvahal. Karvahal je stigao u Sent Luis tako što je auto-stopirao jer jer prethodno izgubio sav novac u kazinu u Nju Orleansu. Bez adekvatne sportske opreme, trčao je u običnim cipelama i dugim pantalonama koje je kasnije skratio. Tokom trke je pravio pauze, jednom prilikom čak zaustavio da traži od jednog posmatrača trke da mu da breskve. Pošto je posmatrač odbio to da uradi, Karvahal mu je ukrao voće i pobegao. Kako mu breskve nisu bile dovoljne, zastao je pored voćnjaka kako bi jeo jabuke. Kasnije se ispostavilo da jabuke nisu bile dobre, što je dovelo do stomačnih problema. Njegov neortodoksan pristup trci i problemi sa kojima se suočavao nisu ga sprečili da završi na četvrtom mestu, što je samo po sebi bio izvanredan podvig.
Na maratonu 1904. godine učestvovalo je i nekoliko drugih zanimljivih učesnika. Dvojica Južnoafrikanac iz plemena Tsvana, Len Tau i Jan Mašiani. Oni uopšte nisu bili deo olimpijskog tima već su bili učesnici izložbe afričkih domorodaca na Svetskoj izložbi. Oni su jednostavno odlučili da trče maraton. Len je trčao bosonog i završio na devetom mestu, uprkos tome što je bio napadnut od strane pasa lutalica tokom trke. Jan je završio trku na dvanaestom mestu.
IZVOR: YT / Thoughty2
Maraton na Olimpijskim igrama 1904. godine često se navodi kao primer loše organizacije i ekstremnih uslova za sportiste. Ovaj događaj poslužio je kao lekcija za buduće igre i doprineo je poboljšanju standarda i pravila za maratonske trke. Iako je bio pun kontroverzi, maraton u Sent Luisu ostao je zabeležen u istoriji kao fascinantan i poučan primer izazova sa kojima su se suočavali rani olimpijci.
Alkaraz u finalu OI 🎾 Čeka se Đoković!
Autor: Redportal.rs
