Kada su preci ljudi izašli iz Afrike pre oko 50.000 godina, susreli su se sa neandertalcima koji su uveliko nosili delove naših genoma.
Danas smo jedina preživela ljudska vrsta na planeti, ali nije oduvek bilo tako. Pre okjo 400.000, kada su preci homosapiensa živeli u istočnoj Africi, neandertalci su već živeli u Evroaziji. Sobzirom da su samo mogli pešice da se kreću, to je bilo isto skoro kao i da su živeli na drugoj planeti.
Pre oko 50.000 godina homosapiens je stigao u Evropua, a neandertalac nestao iz nje. Da li je to bila samo sreća, slučajnost, da smo ih mi istrebili? Ovo pitanje je tema već nekoliko decenija među naučnicima šitrom sveta.
Godine 2010. neandertalski genom je u potpunosti sekvenciran te sse uvidelo da delimo delove dnk zapisa - što je ukazivalo na moguće postojanje kontakata izmešu ove dve vrste ljudi. Od tada delovi neandertalskog genoma u ljudskom DNK su bili povezani sa svime od podložnosti COVID-19, dijabetesu pa čak i autizmu.
Međutim, skorađnje studije su posve prekrenulo kompletno ceo narativ. Posmatrajuči koliko gena homosapiensa je prisutno u genomu neandertalaca, počela je da se pojavljuje nova teorija - homosapienmsi su izašli iz Afrike više puta i na tom putu se susretali sa neandertalcima sa kojima su imali mnoštvo beba.
Poslednja studija koja se pozabavila ovom tematikom analizirala je preko 2.000 ljudskih, tri neandertalska i jedan denisovijanski genom i pregledala razmenu genetskoj materijala izmešu ova tri hominida u rasponu od 200.000 godina.
Analiza je pokazala da je 2,5 do 3,7% ljudskog nasleđa iz neandertalskog genoma, što je dosta više od današnjeg proseka koji je 2%.
Prerma podacima usvojen je model koji prikazuje 2 talasa migracija i susreta ljudskog i neandertalskog gena, pre finalnog susreta pre oko 50.000 godina. Jedan se zbio pre oko 250.000 do 200.000 godina, a drugi pre oko 120.000 do 100.000 godina. U oba ova "termina" homosapiensi su stigli iz Afrike, razmnožavali se sa neandertalcima, a njihova deca i njihov genom su bili asimilovani u neandertalsku populaciju.
Kada je poslednji put pre 50.000 godina talas homosapiensa susreo neandertalce, ubrizgavanje genoma je promenilo pravac te su oni bili asimilovani u populaciju homosapiensa. Moramo navesti da je i dalje pitanje da li je kretanje gena od neandertalaca ka homosapiensima samo odlika isključivo ovog talasa. Dalja istraživanja afričkog genoma mogu u mnogome da pokažu kakvo je zaista stanje bilo tada.
Pored navedenog, naučnici su potkrili da su populacije neandertalca bile za oko 20% manje nego što smo mislili. Dokazi za još manju pšopulaciju neandertalaca ukazuju naučnicima da je postojala velika verovatnoća bliskog mešanja među njima, te stoga i veće akumulacije loših genetskih mutacija koje je potom nasledio homosapiens.
Malene populacije su takođe mogle da ukazuju da su neandertalci bili na ivici istrebljenja, i da su bili na ivici nestanke već duže vreme.
Kako navodi jedan od autora studija:
Susreti sa homosapiensima tokom 200.000 godina ljudske istorije su verovatno za neandertalce bili poput udara ogromnih talasa o stenje na obali - stalno i postepeno erodiranje do nestanka, sve dok neandertalci nisu samo nestali u moru homosapiensa.
HERCEGNOVSKI STRIP FESTIVAL od 6. do 11. septembra 🗨🏖🛳
Autor: redportal.rs
