Planeta je na ivici nekoliko prekretnih tačaka koje će jednom da prođu, ali će ostaviti kao posledicu kaskadu ekoloških promena. Ekstremni toplotni talasi, suše, poplave i oluje postaju sve češće, a sada nova studija koja simulira budućnost Zemlje do 2100. godine pokazuje koliko bi fundamentalno promene temperature i padavina mogle da promene klimu na lokalnom nivou.
- Do kraja veka, predviđa se da će 38 do 40 procenata globalne kopnene površine biti u drugačijoj klimatskoj zoni nego danas - piše tim istraživača, na čelu sa starijim autorom Paulom Dirmeierom, klimatskim naučnikom iz Džordža Mejsona, Univerzitet u Virdžiniji.
U zavisnosti od toga koje su klimatske modele istraživači koristili za generisanje projekcija budućih globalnih promena, te procene bi mogle da porastu još više, tako da bi blizu 50 odsto Zemljinog kopna moglo da bude gurnuto u nepoznatu klimatsku zonu, a promene su postale izraženije sa najnovijom generacijom klimatskih modela, koji su osetljiviji na promene klime i predviđaju veće stope globalnog zagrevanja.
Da bi prikazao projektovane promene, Dirmajer se vratio na Kepen-Gajgerove mape, sistem koji se koristi za klasifikaciju sveta u pet klimatskih zona na osnovu temperature, padavina i godišnjih doba. Razvijene od strane nemačko-ruskog klimatologa po imenu Vladimir Kepen 1884. godine, Kepen-Gajgerove klimatske klasifikacijske karte su od tada ažurirane više puta i široko se koriste za modeliranje distribucije i rasta vrsta. Promene u klimatskim zonama koje su Dirmajer i njegove kolege projektovali su samo spektar mogućnosti, jer je simuliranje fizike nekih klimatskih varijabli, kao što su padavine, teže nego za druge, kao što je temperatura.
Oni takođe pokrivaju samo kopnene mase, izostavljajući Zemljine okeane – koji su ušli na svoju neistraženu teritoriju – i Antarktik. Ono što je, međutim, jasno je da ako uskoro ne preduzmemo mere da smanjimo emisije, stope globalnog zagrevanja će nastaviti da se ubrzavaju kako decenije odmiču, "što sugeriše da bi ranjive vrste i poljoprivredne prakse mogle imati manje vremena da se prilagode promenama klime zone nego što je ranije bilo projektovano", upozoravaju istraživači.
Na osnovu njihove analize, oni očekuju da će se tropska klima proširiti, sa 23 na 25 procenata Zemljine kopnene mase, do 2100. Isto tako, predviđa se da će više Zemljine kopnene površine postati sušno, do otprilike 34 procenta sa trenutno 31 procenta. Ove vrste promena, pokazuju druge studije, mogle bi da uzdrmaju sisteme proizvodnje hrane i potisnu bolesti koje prenose komarci u nova područja.
Najveći pomaci ka novoj klimi očekuju se u hladnim klimatskim zonama Evrope i Severne Amerike, pokazalo je istraživanje. Do 89 odsto Evrope i blizu 66% Severne Amerike moglo bi da sklizne u drugu klimatsku zonu do 2100. godine.
Ljudi koji žive u drugim regionima kao što je Afrika i dalje će osećati vrelinu klimatskih promena – samo u granicama svoje trenutne klimatske zone i u obliku ekstremnih vremenskih događaja.
Ubedljivo najdramatičnija promena biće u polarnoj zoni, koja je pokrivala skoro osam procenata kopnene površine naše planete između 1901. i 1930. godine, a već se smanjila na 6,5 procenata sa nešto ispod 1,2 stepena globalne zagrevanje koje je Zemlja do sada doživela. Ovo je jedan od najneverovatnijih nalaza studije, koji pokazuje koliko se planeta promenila.
- Od početka 20. veka, Zemlja je već doživela da 14,77 odsto svoje kopnene površine promeni svoju klasifikaciju klime, a najveće promene su zabeležene u Severnoj Americi, Evropi i Okeaniji - pišu Dirmajer i njegove kolege.
Autor: redportal.rs
