Vojnik plačući napustio karaulu
Dejan Filipović, rodom iz Pirota, služio je vojsku na Košarama u klasi septembar 1992/93.
O tome je ostavio svedočanstvo. Tačnije, o svom poslednjem danu na Košarama:
Osmi septembar 1993. godine mi je bio poslednji dan vojnog roka na Košarama (trebao sam 18, ali sam imao 10 dana nagradnog odsustva).
Kao mlad vojnik, imao sam priliku da otvaram kapiju vojniku koji ide kući uplakan, ne znajući da ću to osetiti na svojoj koži nekoliko meseci kasnije.
Komandir karaule Košare, u to vreme vodnik Rajko Kršić, rano ujutru u hodniku karaule postrojio je sve vojnike, izgovorivši: 'Voleo bih da se svi kao Filipović vratite kući sa karaule.'
Plakao sam dok sam se pozdravljao da drugarima, glas mi je drhtao tako da nisam mogao da izgovorim nijednu reč pravilno. Ne znam kako sam napustio karaulu, otišao sam do Listerovog boksa da se pozdravimo, a na kapiji me je čekao džomba Maks. Sećam se da je terasa karaule bila premala za graničare koji su izašli da me, uz viku, isprate. Sećam se povika: 'Piroćanac, okreni se!'
Okrenuo sam se i pogledao drugare kako mi mašu sa terase.
Plakajući sam napustio Košare, sa još 2 graničara, idući do Batuše, a zatim do Đakovice.
Na slici, koju je objavila Instagram stranica @karaula_kosare, jeste Dejan Filipović sa Maksom leta 1993. godine, na zasednom mestu 👇🏻.
IZVOR: IG / @karaula_kosare
Autor: redportal.rs
