Memorijalni centar Republike Srpske 29. oktobra 2025. godine zabeležio je poslednje svedočanstvo majke Milke, koja je govorila o tragičnoj sudbini svog sina, Gorana Spasojevića, koji je poginuo 18. jula 1993. godine na Igmanu, kao jedan od brojnih mladića koji su u Odbrambeno-otadžbinskom ratu dali svoje živote za slobodu srpskog naroda.
Kao zaveštanje, ostale su reči majke Milke, koja je preminula u 75. godini života, na Vidovdan, 28. juna ove godine. Iza nje je ostalo svedočanstvo koje čuva uspomenu na Gorana, ali i na hiljade srpskih majki koje su u ratu izgubile svoju decu.
Sve majke su žečele da imaju sina kao što je bio moj Goran. Nikad ni sa kim nije bio u svađi. Svakome je pomagao. Govorio je – majka, kako je dobro kad je mir.
Majka Milka htela je da njenog sina ne pamte samo po danu kada je stradao, nego po tome kakav je bio dok je živeo. Rođen je 22. februara 1974. godine u Ljuboviji. Odrastao je u Pobuđu, u porodici Živka i Milke Spasojević, sa sestrom Gordanom. Odmalena je bio miran, vredan i poslušan. Pomagao je roditeljima u svim seoskim poslovima i nikada nije odbijao da pomogne ni komšijama.
Šta god smo mu rekli, on je uradio. Nije znao da kaže ne. Svakom je htio da pomogne.
Goran je pohađao Srednju elektrotehničku školu u Srebrenici. Imao je brojne drugove, i Srbe i Muslimane, a nikada nikoga nije delio po imenu ili veri.
Foto: Memorijalni centar Republike Srpske
Kad je bio Vaskrs, tražio je da ofarbam petnaest jaja da ponese svojim drugovima. Svi su ga voleli. Nikad se ni sa kim nije posvađao, niti potukao.
Slobodno vreme Goran je provodio sa drugovima ili igrajući fudbal. Navijao je za Crvenu zvezdu, a majka se sećala da nije mogao proći pored gladne životinje, a da je ne nahrani.
Nije u školu otišao da nije pticama bacio hleb i nahranio mačke. Govorio je: Moraju, majka, i one da žive.’
Kada su počeli prvi sukobi u okolini Srebrenice, porodica je shvatila da se život menja. Milka je posvedočila o razgovoru sa sinom koji joj je tada govorio koliko je mir najveće bogatstvo.
Rekao mi je: Joj, majka, kako je dobro kad je mir. Kazala sam mu: Sine, nema ništa preče od mira. Kad je mir, možeš živeti i raditi bez straha.’
Goran je, kao veoma mlad, stupio u redove Vojske Republike Srpske. Treći razred srednje škole završio je u školskoj klupi, a četvrti polagao sa ratnog položaja. I u ratu je ostao isti prvi da pomogne drugima.
Poginuo je od granate na Igmanu, kao pripadnik Vojske Republike Srpske. Zajedno sa njim tog dana stradala su još trojica njegovih saboraca i rođaka, a zajedno su i sahranjeni u Bratuncu.
- Kad su mi rekli da je Gogo poginuo, samo sam pala. Ne sećam se ničega. Samo jauka i plača. Činilo mi se da više nema života - svedočila je majka.
Gubitak nikada nije prebolela. Godinama nije mogla slušati muziku, a svaki odlazak na grob bio je nova rana. Iako je život nastavio dalje, a unuci Goran i Dragana unieli novu radost u njen dom, Milkina bol nikada nije prestala.
Kad pozovem unuka Gorana, nešto me preseče. Kao da opet dozivam svoga sina. Ali ponosna sam što je bio dobar čovek. Ako me pitate po čemu ga pamtim, pamtim ga po tome što nikome nije znao reći ne.
Nedugo nakon što je za Memorijalni centar Republike Srpske ostavila svoje svedočanstvo, Milka Spasojević preminula je na Vidovdan. Iza nje su ostale rieči jedne majke koja je više od tri decenije nosila bol za izgubljenim sinom i svedočanstvo koje će trajno čuvati uspomenu na Gorana, ali i na žrtvu srpskih majki u Odbrambeno-otadžbinskom ratu.
Direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić uputio je iskreno saučešće porodici Spasojević, navodeći da svedočanstvo majke Milke ima nemerljivu vrednost.
- Kada jedan svedok ode, a njegova priča ostane zabeležena, sačuvali smo deo istine za budućnost. Upravo zato svako svedočanstvo ima nemerljivu vrednost – ne samo za porodice žrtava, već i za istoriju srpskog naroda - istakao je direktor Centra.
Kompletno svedočanstvo dostupno je na zvaničnoj stranici Memorijalnog centra Republike Srpske na sledećem linku:https://memorijalni-centar.rs/svjedocanstva/milka-spasojevic/
Memorijalni centar poziva sve porodice koje su u Odbrambeno-otadžbinskom ratu izgubile svoje najmilije, bilo kao borce, ili civile, da se obrate Memorijalnom centru Republike Srpske putem imejl adrese komunikacije@mcrs.vladars.rs. Vaše priče, uspomene i sećanja čine temelj kolektivnog pamćenja, doprinose istorijskoj istini i služe kao večni podsetnik na žrtvu koju je srpski narod podneo za svoj opstanak i slobodu.
EVROPA SE SPREMA ZA RAT: MOBILIZACIJA je u toku ⚔️
Autor: redportal.rs
