U srednjem veku, san nije bio neprekidan kao danas ljudi su spavali u dva odvojena ciklusa. Prvo bi zaspali na četiri sata, zatim se budili na jedan do tri sata, pa ponovo tonuli u san do jutra. Taj period između dva sna bio je vreme tišine i introspekcije: čitali su, molili se, razgovarali sa ukućanima ili jednostavno razmišljali. Takav ritam bio je prirodan u društvu bez veštačkog osvetljenja, gde je noć imala svoje faze i značenja.
Istoričari veruju da je ovaj “dvostruki san” bio posledica biološkog prilagođavanja na duge noći i ograničene izvore svetlosti. Kada bi se probudili usred noći, ljudi nisu osećali nemir naprotiv, taj period je bio smatran zdravim i korisnim. U mnogim zapisima iz tog vremena pominje se “prvi san” i “drugi san”, što potvrđuje da je takva praksa bila široko rasprostranjena, od seljaka do plemića.
Tek sa industrijskom revolucijom i pojavom električne rasvete, čovek je počeo da spava u jednom neprekidnom ciklusu. Današnji osećaj da je buđenje usred noći znak nesanice zapravo je novijeg datuma. Istorijski gledano, prirodno je da se telo odmara u ritmu koji prati tamu i svetlost, a možda nas upravo taj stari model sna može naučiti da bolje razumemo sopstvenu potrebu za odmorom.
SAD ZAPLENILE još jedan TANKER povezan sa Iranom ☝🏻
SAD zaplenile još jedan tanker povezan sa Iranom 🚢
Koliko često je potrebno tuširanje?🛀🏻🤔
Autor: redportal.rs
