Najraniji ljudski preci, koji su živeli pre gotovo tri miliona godina, možda su bili pravi izumitelji, suprotno dosadašnjim pretpostavkama. Otkriće na arheološkom lokalitetu Namorotukunan (Namorotukunan) na severozapadu Kenije pokazalo je da su primitivni ljudi neprekidno koristili kameno oruđe tokom neverovatnih 300.000 godina.
Dosadašnji dokazi sugerisali su da je upotreba oruđa kod ranih ljudi bila sporadična: razvijena nasumično i brzo zaboravljena. Međutim, nalaz iz Namorotukunana prvi put dokazuje da se tehnologija izrade oruđa prenosila kroz hiljade generacija.
Kontinuirani prenos znanja 300.000 godina
Profesor Dejvid Braun sa Univerziteta Džordž Vašington, koji je predvodio istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications, ističe da ovo otkriće snažno menja naše razumevanje ljudske evolucije.
- Mislili smo da je upotreba oruđa mogla biti prolazni hir koji je nestao. Kada vidimo 300.000 godina kontinuiteta iste stvari, to jednostavno nije moguće - rekao je Braun.
Arheolozi su proveli deset godina iskopavajući 1.300 oštrih odlomaka, čekića i kamenih jezgara, izrađenih tehnologijom poznatom kao Oldovanska kultura. Reč je o najstarijoj raširenoj metodi izrade kamenog oruđa.
Isto oruđe pronađeno je u tri različita sloja iskopina, što potvrđuje dug i neprekidan period upotrebe. Mnogi kameni materijali su bili posebno birani zbog kvaliteta, što ukazuje na to da su tvorci bili vešti i da su tačno znali šta traže.
- Ono što ovde vidimo je neverovatan nivo sofisticiranosti - izjavio je dr Den Palcu Rolijer sa Univerziteta u Sao Paulu.
Ovi ljudi su bili izuzetno pronicljivi geolozi. Znali su da pronađu najbolje sirovine, a njihovo oruđe je izuzetno – bukvalno možemo da se posečemo na neka od njih.
Tehnologija je prevazišla evoluciju
Geološki dokazi sugerišu da je upotreba oruđa verovatno pomogla ovim ljudima da prežive dramatične klimatske promene. Pejzaž se menjao od bujnih močvara do suvih, požarima zahvaćenih travnjaka, potvrdila je Rahab N. Kinjandžui iz Nacionalnog muzeja Kenije.
Dr Palcu Rolijer ističe da bi takve nagle promene okruženja obično naterale životinjske populacije da se prilagode kroz biološku evoluciju ili da se odsele. Ali tvorci oruđa u regionu uspeli su da opstanu koristeći tehnologiju, a ne biološku adaptaciju.
- Upotreba oruđa značila je da nisu morali da evoluiraju modifikujući svoja tela kako bi se prilagodili promenama. Umesto toga, razvili su tehnologiju koja im je bila potrebna za hranu: alatke za kidanje životinjskih leševa i iskopavanje biljaka - objasnio je Palcu Rolijer.
Ovo je omogućilo primitivnim ljudima da kontrolišu svet oko sebe, umesto da dopuste svetu da kontroliše njih – i to na samom početku nastanka čovečanstva.
Oruđe stiglo pre velikog mozga
Pre oko 2,75 miliona godina, region su naseljavali neki od najranijih ljudskih rodova (hominina), koji su imali relativno male mozgove. Pretpostavlja se da su ti ljudi živeli uz svoje evolucione pretke, Australopitekus (australopithecines).
Nalaz iz Namorotukunana dovodi u pitanje tezu mnogih stručnjaka da se kontinuirana upotreba oruđa javila znatno kasnije, između 2,4 i 2,2 miliona godina, kada su se ljudi razvili i imali relativno veće mozgove.
- Tvrdnja je često bila da je upotreba oruđa omogućila ishranu tog velikog mozga. Ali ono što vidimo u Namorotukunanu je da se ovo zaista rano oruđe koristilo pre tog povećanja veličine mozga - zaključuje profesor Braun.
Nauka tvrdi: Čokoladni sladoled ublažava emotivni bol 🤨
Autor: redportal.rs
