Smeštena u pustinji Čihuahuan, meksička Zona tišine upravo ono što je napisano: džep zemlje u kojem radio signali umiru, sprečavajući komunikaciju u i iz tog područja.
Prema izveštajima posetilaca područja, koje je takođe poznato i kao Tiha zona Mapimi, ako neko donese kompas kao rezervni alat, toj osobi nema sreće - strelica kompasa će se nekontrolisano vrteti, zbunjujući svaki osećaj pravca.
Jedan od najistaknutijih istražitelja Zone je čovek po imenu Benjamin Palačios, poznat po svom pomalo turističkom domu i obilascima Zone koje pruža posetiocima regiona. Međutim, čini se da misterije ove zone nisu uvek bile poznate.
Brujale su glasine da je meksička vlada skrivala neobjašnjive pojave, o čemu svedoči i nedostatak turističkih mesta, hotela itd. u blizini pustinje. Navodno je lokacija bila izložena javnosti kao neobična tek kada se američka raketa greškom srušila u Zonu tišine. Prilikom izvlačenja projektila, agenti Sjedinjenih Država bili su izloženi neobjašnjivoj pojavi.
Članak u vezi sa izjavom američke vlade tvrdi da je:
Dana 11. jula 1970. ratno vazduhoplovstvo Sjedinjenih Država lansiralo je raketu ATHENA V-123-D iz lansirnog kompleksa Green River u Juti. Iako mu je cilj bio raketni poligon White Sands u Novom Meksiku, pogodio je 180-200 milja južno od meksičke granice, prema nedavno objavljenom memorandumu upućenom sa stola Henrija Kisindžera, koji je tada služio kao savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Niksona.
Čini se, ako je ovaj citat tačan, da je tehnološka greška otkrila Zonu tišine kao neobjašnjivu, moguće vanzemaljsku lokaciju. Kao što je slučaj sa većinom lokacija koje su opisane kao neobjašnjive, u toku su "istraživanja" kako bi se utvrdilo koji drugi faktori mogu igrati ulogu u neobičnoj aktivnosti. Izveštaja o biljkama i životinjama je mnogo, kao i o ispitivanju geološke građe regiona. I, naravno, kao i na svim lokacijama na kojima su reči "neobjašnjivo" ili "nebično“ prikačene uz njihova imena, glasine o vanzemaljskim istragama podjednako su opsežne.
Čini se da su brojni ljudi prijavili NLO u regionu, čudna svetla i zapaljene žbunove, za razliku od onih opisanih bilo gde u blizini Rosvela, Novog Meksika ili Oblasti 51. Teoretičari takođe intrigantno ističu da Zona tišine pada na isti koordinate kao Bermudski trougao, što je i samo nedavno (verovatno) objašnjeno.
Ipak, osim brojnih teorija NLO-a i uticaja vanzemaljaca u radijusu od pedeset kilometara (31 milje) Zone, neobjašnjive pojave bi u stvari mogle imati objašnjenja. Naučnici su otkrili podzemne naslage ostataka meteorita zvanih magnetit. U osnovi su magneti ispod površine pustinje ono što poremeti radio talase i metalnu strelu kompasa.
Ova teorija dalje se potvrđuje i činjenicom da meteoriti koji su udarali u pustinju Čihuahuan nisu bili neuobičajeni tokom 1900-ih; izvesno je da su tri meteorita pogodila pustinju između 1938. i 1969.
Oni koji preferiraju teoriju vanzemaljaca verovatno radije insistiraju na vladinom zataškavanju ili vanzemaljskom triku. Bez obzira na to, čini se da Zona tišine ostaje na listi neobjašnjivih, više nego verovatno jer je daleko korisnija za prihode od turizma nego da se nazove "Zona ne tako neobjašnjive tišine".
Izašla aplikacija za prijavu divljih deponiija u Srbiji
Predsednik Hrvatske izvređao film Dara iz Jasenovca
Autor: redportal.rs
