Novi prodor MAJKROSOFTA: Novi kvantni čip 1.000 PUTA POUZDANIJI ⚛️🏿✅

Zander je rekao da vidi svhu u zajedničkom radu ulogu ljudi, veštačke inteligencije i kvantnih računara

Majkrosoft je danas izašao u javnost sa pomalo revolucionarnom vešću - kvantni čip Majorana 2, koji predstavlja naslednika čipa Majorana 1, pokazao se kao dosta pouzdaniji od svog prethodnika, što bi prema procenama trebalo da ubrza stvaranje kvantnog računara koji bi bio u stanju da rešava komercijano korisne probleme - i to u roku do tri godine.

Naime, srž kvantnog računarstva čine kjubiti, koji su osnovna jedinica nosilaca informacije ovih sistema, isto kao što je bit osnovna jedinica informacije računara koje danas koristimo. Ove jedinice bi, u teoriji, trebalo da pruže odgovore i da rade dosta efikasnije od današnjih sistema, ali se ispostavilo da su dosta nestabilniji i osetljiviji u odnosu na standardne bite.

Bilo kako bilo, iz Majkrosofta napominju da kjubiti na Majorani 2 preživljavaju u proseku oko 20 sekundi, umesto nekoliko milisekundi što je bio slučaj na Majorani 1. U prevodu, novi čip je 1.000 puta pouzdaniji, što su nadležni protumačili kao razliku između telefona koji treba puniti svaki dan i telefona koji treba puniti jednom u 3 godine.

Verujem da ćemo 2029. imati kvantnu mašinu koja može da reši komercijalno isplative, razumne probleme - rekao je Zulfi Alam, potpredsednik kompanije Majkrosoft Кvantum.

Ipak, kvantni računar je još uvek daleko, jer kao takav zahteva milione kjubita, dok Majorana 2 ima tek 12.

Foto: campustechnology.com/NZ

Kao i za mnoge druge stvari, i kad je ova tehnologija u pitanju u toku je svetska trka, s obzirom da se očekuje da ima potencijal za preuzimanje zadataka koji se trenutno smatraju prevelikim čak i za najmoćnije računare.

Kad su u pitanju čipovi pod imenom Majorana, Majkrosoft je 20 godina utrošio un potrazi za pravilnim rešenjem problema kvantnog računarstva, a pronašli su ga u tzv. topološkom pristupu, koji se zasniva na iskorišćavanju svojstava kvazi-čestice, koja je postojala samo u teoriji - i to od 1930-ih godina, na šta je prvi u svojim radovima ukazao italijanski fizičar Etore Majorana, po kojem su i nazvani ovi čipovi.

Bilo kako bilo, poznata firma sa sedištem u SIjetlu je, da bi to ostvarila, bila prinuđena da eksperimentiše sa novim stanjima materije, koja bi bila vantri postojeća (a to je čvrsto, tečno i gasovito stanje).

, rekao je da vremenska linija tehnološkog giganta zvuči verovatno - ako njegovo istraživanje opravda njegove tvrdnje.

Čini se da je Majkrosoft zaista napravio skok u svom pokušaju da proizvede održive topološke kubite. Ako uspeju, preći će sa mesta igrača bez proizvodnog kvantnog računara na ozbiljnog igrača u trci za pravljenje sledeće generacije mašina otpornih na greške - rekao je profesor fizike na Univerzitetu u Sariju Pol Stivenson, dodavši da mu plan za pravljenje celog računara do 2029. godine 'zvuči moguće'.

Loš početak

Ovaj Majkrosoftov fokus na topološke kubite i lov na Majoranu je imao i kontraverzne epizode, budući da je kompanija morala da povuče rad objavljen 2018. godine u časopisu Nature, budući da su zaposleni na projektu tvrdili da su pronašli održive dokaze za kvazi-česticu, odnosno Majoranu.

Foto: Microsoft/NZ

Ipak, rad je nastavljen, tako da je prvi Majorana čip je napravljen prošle godine, što takođe nije prošlo bez određenih problema, budući da su ih mnogi stručnjaci dočekali sa skepsom.

Međutim, Majkrosoft se suočio sa značajnim skepticizmom, uključujući i tvrdnje o Majorani, od strane neuverenih stručnjaka.

Majkrosoftovo kvantno istraživanje se čvrsto udaljilo od nauke i ušlo u carstvo vere - rekao je fizičar sa univerziteta Sent Endruz Henri Leg u izjavi za BBC.

Ipak, izvršni potpredsednik Majkrosofta Kvantum Džejson Zander je rekao da ovoga puta kompanija stoji iza vesti 100 odsto.

U potpunosti se oslanjamo na principe i naučnu rigoroznost, kao što priznajemo i debatu koja je uvek bila ključni deo fizike. Preporučujem svima da idu čitaju radove i pogledaju šta se tamo nalazi, kao i da razgovaraju sa stručnjacima kojima smo dali detaljne informacije - naglasio je on u izjavi za medije povodom konstrukcije Majorane 2.

Zander podseća da Majkrosoft ovaj program vodi kao deo završne faze centralnog programa koji vodi američka agencija za istraživanje odbrane Darpa, a čiji je cilj da verifikuje i potvrdi koncept kvantnog računara korisnih razmera.

Sve naše podatle i radove, kao i komercijalno osetljiv materijal, smo podelili sa agencijom - naglasio je on.

Druga generacija Majorana čipa zasnovana je na istim principima kao i prva, ali je efikasnija delimično zato što su naučnici zamenili aluminijum olovom koji su koristili kao superprovodnik.

Tim koji je radio na unapređenju performansi se služio AI programima, dok je ideja o promeni materijala - u potpunosti ideja ljudske inteligencije, odnosno naučnika.

IZVOR: YT / @Microsoft

Кjubit dilema

Najavljeni vremenski okvir za stvaranje kvantnig računara otvara mogućnost da jednog dana ove mašine preuzmu rešavanje problema za čije bi rešavanje inače bile potrebne decenije, ili možda čak i vekovi - kao što je na primer uklanjanje mikroplastike ili smišljanje boljih đubriva za proizvodnju hrane.

U tom svetlu, Zander je rekao da vidi svhu u zajedničkom radu ulogu ljudi, veštačke inteligencije i kvantnih računara.

Ako pogledate pitanja poput trajnog uklanjanja hemikalija ili mikroplastike, za to nam treba 15, 20 ili 30 godina da bismo ih rešili, a to je izuzetno dugo vreme. Želimo da što više skratimo taj vremenski ciklus, a i lično mislim da je mogućnost rada ljudske zajedno sa veštačkom inteligencijom nešto što može pomoći da se taj vremenski okvir sabije. Dakle, ne radi se o eliminisanju ljudi iz procesa rada i odlučivanja, već o davanju adekvatnih alatki koje će nam pomoći u ovom ciljiu, a samim tim i celom društvu - zaključio je on.

Bilo kako bilo, kritike o pouzdanosti celog programa i Majorane 2 su se već pojavile budući da recenzije nezavisnih komisija nisu završene, međutim, za sad se čini da je Majkrosoft definitivno napravio iskorak koji su mnogi dugo čekali.