Naučnici su napravili važan korak ka onome što je do sada delovalo kao čista naučna fantastika - mogućnosti kriostaze.
U studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, istraživači sa University of Erlangen–Nuremberg uspeli su da zamrznu moždano tkivo miša na ekstremno niskim temperaturama i potom ga "ožive", uz očuvanje ključnih znakova aktivnosti, uključujući električne impulse povezane sa učenjem i pamćenjem.
Najveći problem kod zamrzavanja biološkog tkiva do sada su bili kristali leda koji oštećuju ćelije i prekidaju veze između neurona. Tim iz Nemačke to je zaobišao tehnikom vitrifikacije - brzim hlađenjem koje pretvara tkivo u stanje nalik staklu, bez formiranja leda.
U eksperimentu su delovi mozga, uključujući hipokampus (važan za pamćenje), zamrznuti u tečnom azotu na −196°C, a zatim pažljivo odmrznuti. Rezultati su pokazali da su sinapse ostale očuvane, mitohondrije aktivne, a neuroni su reagovali na električne impulse.
Zabeležen je čak i fenomen dugoročnog jačanja sinapsi, ključan za procese učenja i pamćenja, što ukazuje da je funkcionalna struktura mozga delimično preživela zamrzavanje.
Istraživači su pokušali i očuvanje celog mozga, koristeći posebne hemikalije koje cirkulišu kroz krvne sudove, ali ističu da je tehnologija još u ranoj fazi. Oživljeno tkivo opstajalo je svega nekoliko sati, a nije testirano da li se memorija može sačuvati.
Stručnjaci ocenjuju da je reč o važnom, ali tek početnom koraku, dok su primene na ljudima i dalje daleko.
Najrealnija korist za sada vidi se u medicini - mogućnost da se privremeno "zaustavi" oštećenje mozga kod povreda, moždanog udara ili bolesti, kao i potencijalno dugotrajnije čuvanje organa za transplantaciju.
Autor: Redportal.rs
