Kriosan, ideja dugotrajnog boravka u stanju dubokog zamrzavanja i suspendovane animacije, godinama je bio poznat iz naučne fantastike. Iako putovanja kroz svemir u takvom stanju i dalje deluju kao daleka budućnost, naučnici su sada napravili značajan korak ka tome.
Istraživači sa Univerziteta Erlangen-Nirnberg uspeli su da ponovo pokrenu moždanu aktivnost kod miševa nakon što su tkivo sačuvali u posebnom „staklastom“ stanju pomoću metode vitrifikacije, a zatim ga pažljivo odmrzli. Rezultati su objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, prenosi Futurism.
Umesto ideje o zamrzavanju celog ljudskog tela, naučnici veruju da bi ova metoda mogla imati praktičniju primenu – poput zaštite mozga nakon teških povreda, očuvanja doniranih organa ili čak dugotrajnog čuvanja celih tela sisara.
- Ako je funkcija mozga svojstvo koje proizlazi iz njegove fizičke strukture, kako je možemo obnoviti nakon potpunog gašenja? - izjavio je vođa istraživanja Aleksandar German za časopis Nature.
Jedan od najvećih izazova u ovom procesu jeste to što zamrzavanje može ozbiljno oštetiti tkivo, jer kristali leda razaraju ćelijske strukture. Pored toga, problem predstavljaju i hemijski procesi, poput osmotskog stresa i toksičnosti supstanci koje se koriste za zaštitu tkiva.
Zbog toga su se istraživači fokusirali na vitrifikaciju proces u kojem se tečnost brzo hladi tako da ne dolazi do formiranja kristala leda, već tkivo prelazi u staklasto stanje. U eksperimentima su koristili tanke uzorke mišjeg mozga, koje su potapali u specijalne rastvore i zatim hladili na temperaturu od -195 stepeni pomoću tečnog azota.
Nakon perioda zamrzavanja, koji je trajao od nekoliko minuta do nekoliko dana, uzorci su pažljivo odmrznuti. Analize su pokazale da su ključne strukture mozga ostale očuvane.
- Značajno je da je dugoročna potencijacija u hipokampusu (LTP) bila dobro očuvana, što ukazuje da stanični mehanizam učenja i pamćenja ostaje operativan - navodi se u radu.
Neuroni su reagovali na električne impulse, što ukazuje da je deo funkcije mozga uspešno obnovljen, iako ne u potpunosti kao pre zamrzavanja.
- Ova otkrića pomiču poznate biofizičke granice za hipotermijsko gašenje mozga jer pokazuju oporavak nakon potpunog prestanka molekularne pokretljivosti u staklastom stanju. Time doprinose cilju strukturnog i funkcionalnog očuvanja živčanog tkiva - zaključili su istraživači.
Sledeći korak biće testiranje ove metode na ljudskom tkivu i većim organima. Prema rečima Germana, prvi rezultati već pokazuju da je moguće očuvati i tkivo ljudske moždane kore.
Ipak, do primene na ljudima i eventualnog „uspavljivanja“ organizma na duži period potrebno je još mnogo istraživanja. Naučnici ističu da su neophodna naprednija rešenja za hlađenje i ponovno zagrevanje, posebno kada je reč o velikim organima ili celim organizmima.
Nikolija će naslediti MILIONE od Vesne Zmijanac 🤑
Autor: redportal.rs
