Srbija nije ni u prvih 10

Godišnje svaka osoba, starija od 15 godina, u proseku popije 9.5 litara čistog alkohola...

Potrošnja alkohola u Evropi smanjila se za 0.5 litara između 2010. i 2020. godine. Ipak, neke zemlje povećale su konzumaciju, piše Euronews.

Foto: Pixabay.com/jarmoluk

Životne navike promenile su odnos ljudi prema alkoholu. I to na bolje. Zdravstvene vlasti stalno upozoravaju ljude da prestanu da piju ili barem smanje količinu alkohola.

Ukupna potrošnja alkohola definiše se kao godišnja prodaja čistog alkohola u litrama po osobi u dobi od 15 i više godina. Alkoholna pića se pretvaraju u čisti alkohol. Podaci ne uključuju neevidentiranu konzumaciju alkohola, kao što je domaća ili ilegalna proizvodnja.

U Evropi ukupna konzumacija alkohola po osobi u dobi od 15 i više godina pala za je 2.9 litara u poslednje četiri decenije - sa 12.7 litara u 1980. godini, na 9.8 litara u 2020. godini, što odgovara padu od 23 posto. Potrošnja beleži značajan pad između 1980. godine (12.7 litara) i 2000. godine (10.5 litara).

Potrošnja alkohola u evropskoj regiji WHO-a, koja obuhvata 53 zemlje, uključujući Rusiju i okolne zemlje, pala je sa 12 litara u 2000. godini na 9.5 litara u 2020. godini, što odgovara padu od 2.5 litre (21 posto).

Foto: EPA

Uprkos ovom padu, Evropska regija WHO-a i dalje ima najveći nivo konzumacije alkohola po osobi u svetu. Godišnje svaka osoba, starija od 15 godina, u proseku popije 9.5 litara čistog alkohola. To je otprilike 190 litara piva, 80 litara vina ili 24 litre žestokih pića. U 2020. godini najviše alkohola su konzumirali u Letoniji (12.1), a najmanje u Turskoj (1.2).

U proseku, građani Evrope konzumirali su 9,8 litara alkohola.

Nemačka (10.6 litara) imala je najveću količinu konzumacije alkohola, među velikom četvorkom u Evropi s obzirom na ekonomiju i broj stanovnika, a sledeće su Francuska (10.4 litre), Španija (7.8 litara) i Italija (7.7 litara). U Velikoj Britaniji iznosila je 9.7 litara.

Konzumacija alkohola doživela je pad veći od jedne litre u 14 zemalja, a obrnuto, u 5 zemalja u tom je razdoblju zabeležen porast. Irska i Litvanija beleže najveći pad konzumacije alkohola u ovom razdoblju. Pao je za 2.1 litru u obe zemlje, a odmah iza njih su Španija i Grčka (obe po 2 litre).

Holandija, Francuska, Kipar i Finska takođe su zabeležile pad veći od 1.5 litara. U Srbiji, Belgiji, Hrvatskoj, Danskoj, Švajcarskoj i Nemačkoj količina je takođe smanjena između jedne i 1.5 litre. Najveći porast imala je Letonija gde je potrošnja porasla za 2.3 litre. Hrvatska je od 37 zemalja, na 20. mestu.

Bugarska (1.4 litre), Malta (1.1 litra), Rumunija i Poljska (obe 1 litar) takođe su pokazale znatan porast. Porast je bio iznad 0.5 litara u Norveškoj, Italiji i na Islandu.

Foto: Eurostat/NZ

Autor: nportal.rs