NBS: Rast BDP u 2022. oko 3,5%, što bolje od mnogih drugih 📈

Nebojša Savić je rekao da se Srbija kao i druge zemlje suočavaju sa inflacijom, koja je po poslednjim podacima na međugodišnjem nivou kod nas 14 odsto.

Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić izjavio je danas da će Srbija ove godine verovatno imati rast BDP od oko 3,5 odsto, što je bolje od mnogih drugih zemalja koje već imaju stagnaciju ili recesiju.

Savić je, gostujući na TV K1, rekao da se Srbija kao i druge zemlje suočavaju sa inflacijom, koja je po poslednjim podacima na međugodišnjem nivou kod nas 14 odsto.

On je kazao da je Srbija u prvom, drugom i trećem kvartalu imala privredni rast između 3,5 i četiri odsto BDP.

Video: Tanjug/NZ

Podsetio je da je Srbija prošle godine imala rast BDP veći od sedam odsto i naveo da sada imamo manji rast nego prošle godine, ali opet veći nego druge zemlje, koje imaju stagnaciju ili recesiju.

- Imamo inflaciju, ali imamo još uvek i rast BDP. Iduće godine će rast srpskog BDP biti oko tri odsto, što nije loše, ali je teško održati - rekao je Savić.

Kada je reč o inflaciji, Savić je rekao da se očekuje da ovog meseca imamo špic i da ona počne onda polako da opada, kao i da do druge polovine 2024. ili u drugoj te godine uđemo u zonu ciljane inflacije od tri plus-minus 1,5 odsto.

Savić je naveo da je do inflacije u celom svetu došlio zbog gepolitike i štampanja para posebno zapadnih centralnih banaka tokom epidemije i usled drugih razloga.

Istakao je da je dobro što je kurs dinara prema evru stabilan.

- Okolnosti jesu dramatične, problem sa enegentima u svetu je takav da moramo ozbiljno da se pozabivmo time i ne trošimo neracionalno energente kad god je to moguće, a pogotovo struju jer u njenoj proizvodnji učestvuju svi drugi energenti - rekao je Savić.

Kako je rekao, slično je bilo 70- tih godina u SAD zbog energetske krize i rata u Vijetnamu, kada su u toj zemlji postojali redovi za gorivo.

Video: Tanjug/NZ

Inflacija je bila u SAD veća od 10 odsto, a kamatne stope oko 20 odsto.

- Tako je nastao petrodolar i štampanje dolara, što traje do danas. I došli smo dovde da su energenti naglo poskupeli i skočila je inflacija. Dolar je tada ojačao na jednostavnoj transakciji između Izraela i pet arapskih zemlja, kada je Amerika napustila zlatno pokriće dolara zbog rata u Vijentnamu. Napravili su ''dil'' sa Saudijskom Arabijom, Iranom i Irakom i uveli petrodolar, koji do danas funkcioniše, ali sada im se izmiče Saudijska Arabija - kaže Savić.

Prema njegovim rečima, dolar će biti jak onoliko koliko bude trgovano energentima u dolarima.

Dodaje da se od 70-tih godina trguje enetgentima u dolarima, iako se i pre trgovalo, ali je tada to bilo, kako je rekao, zakucano.

Dolar je, kaže, ojačao prema evru jer se Evropa sporije oporavlja od pandemije i krize.

Savić je rekao da SAD trenutno nema velike probleme, s obzirom da stopu rasta od dva ili tri odsto, kao i stopu nezaposlenosti koja je na istorijski najnižem nivou od svega tri odsto, dok je u Evropi nezaposlenost šest do osam odsto, u zavisnosti od zemalja.

- SAD je izvan svih događaja, ima i neka energetski problem, jer igra na tome - nudimo vam tečni prirodni gas (LNG), ali je sada skuplji, kupite od nas po višoj ceni - napmenuo je Savić.

Očekuje da će evro, ipak, ojačati kada EU podigne referentnu kamatnu stopu koja je sada 1,25 odsto, dok je u SAD ona tri odsto, a u Srbiji četiri odsto.

Savić objašnjava da Evropa ima problem stagnacije još od 2008. godine.