SRBIJA JE SVE ZLATO KOJE POSEDUJE VRATILA NAZAD U ZEMLJU

Više od 37 tona vraćeno nazad iz stranih banaka

Kako prenosi portal Mondo, iz Narodne banke Srbije rečeno je da je razlog vraćanja zlatnih poluga iz sefova u Švajcarskoj i Engleskoj ambijent pojačane globalne neizvesnosti i želja za dodatnim povećanjem sigurnosti i dostupnosti svog monetarnog zlata.

Iako su mnoge zemlje u svetu poslednjih godina odlučile da se vrate kupovini i skladištenju zlata kao najtradicionalnijeg oblika i zaštite od inflacije, retke su one koje su u svoje sefove vratile kompletne rezerve.

Cuvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je pre nekoliko dana da je posle poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića odmah i u roku od 2 meseca organizovala prebacivanje svih rezervi nazad u Srbiju.

ZAŠTO NAZAD U SRBIJU?

Sudeći prema ekonomisti Saši Đogoviću, on ističe da mi imamo dovoljno deviznih rezervi i bez tog zlata, ali da je to za ne daj Bože, da imamo zlata kod nas ako dođe do nekih ljuljanj u svetu. Kako navodi:

U slučaju zaista većih poremećaja, cena zlata raste u odnosu na valute i onda ste sigurniji jer možete da prodate određene količine. Zlato služi u teškim momentima kada su globalne ekonomske prilike nepovoljne ili u slučaju eventualnih političkih pritisaka i sankcija, da vam ne bi zamrzli rezerve negde u inostranstvu.

Iz NBS navode da je trend vraćanja rezervi u matične zemlje u poslednjih nekoliko godina prisutan u mnogim državama, a da je posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, kao i da se umanje troškovi skladištenja zlata u fizičkom obliku, koji su prisutni u slučaju držanja zlata u inostranstvu.

KORONA

Trenutno je jedna od glavnih uloga zlata zapravo diversifikacija rezervi. U vreme kriza, banke mogu biti prinuđene da štampaju više novca kako bi se sprečila ekonomska previranja, ali povećanje dovodi do devalvacije valute.

Zlato je, sa druge strane, ograničena roba kojoj se zalihe ne mogu lako dodavati što predstavlja prirodnu zaštitu od inflacije. Odnos zlata i američkog dolara dodatni je element njegove privlačnosti, jer kad dolar padne, vrednost zlata obično raste, što omogućava centralnim bankama da zaštite svoje rezerve.

Zemlje se odlučuju da ga vrate u matičnu zemlju u vreme nestabilnosti, da bi se osigurale ako bi bilo potrebno, a da se ta odluka ovoga puta može dovesti u vezu sa pandemijom korona virusa.

Kako navodi Đogović:

Glavni globalni poremećaj je trenutno pandemija i koliko će ona da traje, da li eventualno novi sojevi mogu prouzrokovati nova kolebanja na tržištu što bi opet moglo da dovede do pada ekonomskih tokova. U tim slučajevima bi cena zlata ponovo rasla.

KOJE SVE ZEMLJE VRAĆAJU ZLATO

Najveći čuvari zlata u svetu su FED (Federal Reserve Bank) u Njujorku i Banka Engleske (Bank of England) u Londonu.

Pre osam godina je Nemačka počela proces vraćanja zlata u trezore Bundesbanke u Frankfurtu, s obzirom na to da se 70 odsto poluga nalazilo u centralnim bankama SAD i Francuske. Holandija je tokom 2014. preselila iz Njujorka u Amsterdam oko 122 tone zlata, ali je nastavila je da skladišti zlatne rezerve u Njujorku, Otavi i Londonu.

Austrija je polovinu zlatnih rezervi prebacila u Beč, dok se druga polovina nalazi u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj, dok je parlament u Rumuniji pre dve godine usvojio nacrt zakona kojim je zatražio od nacionalne banke da vrati u zemlju gotovo celokupne rezerve zlata koje je držala u Banci Engleske. U poslednje vreme, članice Evropske unije Poljska i Mađarska redovno dopunjavaju svoje zlatne fondove.

Prema listi Svetskog saveta za zlato, Srbija danas zauzima 54. mesto i ima najviše rezervi u poređenju sa zemaljama regiona. Iza naše zemlje je Severna Makedonija na 74. mestu sa 6.9 tona zlatnih rezervi, a potom slede Slovenija sa 3.2 tone i Bosna i Hercegovina sa 2.9 tona, dok je Hrvatska svoje zlatne rezerve prodala nakon 2001. godine.